Српски сион

Б р . 47.

„СРПСКИ С0ОН."

С тр . 759.

3 7 ради сатана, кад је ту крв видио ? Отишао је. Зашто ? Јер је у тој крви видио праобраз оне крви, коју ми у иајсветијој тајни пијемо. Шта ће сатана учинити, кад види да ми ту крв пијемо; кад види у нама божанственог агнеда? Да ли ће смети приближити нам се? 0 не бојте се, он стрепи и дршће и бега од нас! Зато и вели св. Златоусти, да смо ми, кад од стола Господњег устанемо, слични лаву, који ватру, огањ пљује и страшни смо му јер у нама је наиме: лав из племена Јудпна. Свемогући, и његов поглед тера га натраг у ад. Ово дакле божанствено јело осигурава нам нобеду над похотљивости, над светом, над сатаном, победу над свима непријатељима и задобивену благодат, нећемо изгубити а тако исто ни улаз на небо. И шта чини божанствени Опаситељ, да нас подстакне на примање тога јела и тако да одврати опасност, ^оја нашем благостању са стране похоти, са стране света и сатане прети? Та посмотримо га, љубазни моји, у најсветијој тајни; шта чини он ту? Да ли често прииравља он ово јело ? Ваљда један пут у години ? Он приправља оно толико пута колико пута се сам жртвује, дакле милпјуне пута у години! И зашто сирема он такочесто ? Заиста не за друго што. но да ми познамо, како он жели, како топло жели, да ми примамо ово јело; и уједно пажљивим да нас чини, како треба да је нужно нама ово ј>ло , иошто се он тако често жртвује. На шта каже он за ово јело? Ко моје тело једе, и моју крв пије има живот вечни, а који пе једе моје шело и не иије моју крв, тај нема живота у себи." Обећава нам дакле небо, ако га једемо, а прети нам адом, ако га не једемо. А зашто то? Зато, да нас као присили, да га једемо и тиме жпвот задобијемо и обиђемо ад. И зашто делк, љубазни моји, божанствени Спаситељ ово јело тако, да ми људи ако и тисућама иута једемо га, он ииак у њему хоће да остане? Хоће да је прпсутан и дању и ноћу, из године у годину и уједно на хиљаду и хиљаду места? Зашто за друго, но да кроз ово непрестано присуство је без престанка и као са милијуна страна зове нас: Ходите к' мени ви, који сте оптерећени послом и умором да вас одморим! Ја знам ви сте сироти и слаби; ја знам да свет, нлот и сагана чекају на вашу опасност; ја знам, ви сIе јаки и тешки на

борби, коју воде против вас, али не плашите се, видите да, сам ја међу вама, ходите само к мени ја ћу вам дати моју пдотћ за јело н моју кровк за пиће; ја ћу сам доћи к вама и у вас да се за, вас борим и вас победи приведем. Па сад вас питам, шта је могао још божанствени Снаситељ у тајни овој чинити да нам као иокаже, да он нема другу жељу, но ту, да од нас отклони оно што би наше благостање до пропасти довело, да поради да ми благодат Божју и ираво наше на небо не изгубимо ? Не, божанствени Спаситељу! више но што си Ти у ту сврху учинио, више заиста не можега учинити. Ако има пријатеља, који се труди да од свога пријатеља отклони сваку несрећу, то си Ти овде најнежнији пријатељ између свију. Ох љубазни моји! гата би од нас било, да није међу нама овај пријатељ? — Подлегли би непријатељима нагаим, изгубили би благодат синовства Божјег и нраво на небо. II.) Где је пријатељ, који ће снрам свога пријатеља бити са таком нежношћу, са толико бриге и са толико ревности као што је Христос спрам нас? Како је велики број наших грехова! како је мало наше кајање! Шта би дакле с нама било, да немамо тога нријатеља! Ипак он нас не оставља. Доброта овога нријатеља не познаје гранпце. А све то Спаситељ чини за то, да будемо где је Он, да окусимо блаженство које је он нриправио. Да велика пријатеља, љубазни моји, да велике љубави! Какве смо љубави дужни ми њему за таку његову љубав. И шга да радимо, да се приближно одужимо према такој љубави? 0 љубазни моји! Знајте — хоћу да вам кажем — шта је божанском нашем пријатељу нај ■ пријатније. Најпријатније му је кад се ми међусобно љубимо. Он сам каже: По том ћу вас познати ако љубави имате међу собом т. ј. ви мене љубите кад се међу собом љубите. То му је најмилије да ми онима који су нагаа браћа и сестре кроз њега постали, оно чинимо, гато он нама чини. То му је најмилије да се из свих сила трудимо да обе уздржимо од греха, да не би изгубили благодат синовства Божјег и право на небо.