Српски сион

Стр. 754

.СРПСКИ сион. в

Бр. 47.

лила, и ако је Господ својпјем ћутаљем одбијаше. Сажаливнш се над њом, стадоше се и ученици његови молити Господу за њу. Тада рече Господ: „ја сам аослан само к изгубљенијем овцама дома израиљева ". Но и послије тога не псколеба се вјера женина у то, да ће Господ свакако излијечити њену кћер. Приступивши к њему, иоклони му се и рече: „ Господе помози ". Господ је онет одлучно одби. Он рече: „није добро узети од дјеце хљеб и бацити исима " — т. ј. не ваља чинити доброчинства незнабошцима, кад су та доброчинства још намијењена Јеврејима. Но вјера женина да ће јој кћи заиста оздравити не поколеба се ни сада Вјера та њена бијаше таква, каква је обично вјера у догађаје, који се догафају пред очима нашима. Ето зашто је она и у самом одбијању Господовом нашла тек повод да и на даље моли. Она као да овако говораше: „право је, Господе, што имају Јевреји у нрвом реду право да ее користе твојима доброчинствима, но то не може ни мало сметати томе, да се и ми, незнабошди ускористимо ма и дјелићем доброчинстава њима намијењенијем, баш као год што не бране ни исима да куне мрвице шго надају са трпезе господареве, ма даје хљеб поглавито намијењен господарима. У томе се иоказа силна, вјера женина, да ће кћи њена заиста иолучити исцјељење. Ништа не могаше, да је поколеба. И Господ, да је награди због те вјере, рече жени: о жено! велика је вјера твоја, пе/са ти буде како хоКеш " И кћи њена нздрави и иснуни се нада њена. Сва ова историја даје нам одговор на иитање, шта је вјера. Овдје видимо ми тврду и непоколебнву вјеру женину у догађај који она жељаше н ишчекиваше, вјеру сличну оној, која нас обузима гледајућн догађаје, који се дешавају пред очима нашима. И то увјерење сам Господ назва вјером. Али ипак то увјерење тек је једна страна вјере. Давпд, који силно вјероваше у Бога, вели о себи: пувјек сам видјео Госиода пред собом ." Но човјек не може видЈети Бога, и за то ваља разумијевати ријечи Днвидове у иренесеном смислу. Њима он хоће да каже, да је он био увијек увјерен о Богу певидљивом, као и о предметима видљивима. Битисање Богн невидљивог иризнаваше он тако несумњиво као год шго признаваше битисање приједмета видљивијех. II није једини Давид имао ту вјеру.

Тако су вјеровали сви праведни људи. Тако вјероваше н. пр. праведни Симеон, кад срете Госиода у храму, јер он но видје тада тјелеснима очима Месију, већ обично нејачко дијете, али бијаше толико увјерен о невидљнвој слави његовој, да га прими и прослави као Месију. Тако вјероваше и Авр&м кад дочекиваше код себе Господа у виду трију путника и т. д. Примјери ти дају други одговор на иитање: шта је вјера; вјером се наиме назива увјерење о нечем невпдљнвом као и о вид= љивом. И тако на основу свега више изложенога ми можемо рећн, да је вјера увјерење о певидљивом као и видљивом, о жељеном, и очекиваном каонечеи што заиша иостоји. Тако исто опредељује вјеру и апостол Павао када вели : ^вјера је иак тврдо чекање онога чему се надамо, и доказивање онога што не видимо". Којс су иак, ио учењу ријечи Божје, истине, у које морамо неоиходно вјеровати, ако Кемо да угодимо Богу и спасемо душу ? Предмете те изложили су оци ирвог и другог васељенског сабора у символу вјере. Вјеровање у све те истине и јест она вјера, која је неопходна свакоме хришћанину за угађање Богу и спасење душе. Та је вјера православна хришћанска. Њу имаше и њоме се спасоше апостоли, оци н учитељи црквени н сви свети Божји. Без ње се не може нпко спасти, јер је у њој у кратко изложено све, у што мора сваки хришћаннн да вјерује, ако хоће да је хришћанин. Само изложење вјере хришћанске зове се символ или знак вјере, и већ то само пме напомиње, да гијем изложењем вјере сваки хришћанин ноказује, е је он заиста хришћанин и да спада у друштво хришћанско. И ето рашта не би требао хришћанпн ништа друго да чини разма да прочита символ вјере, ако би му се случајно десило да мора н. ир. пред мухамеданцем или Јеврејем иоказати, е је он хришћанин. Послије тога одмах би га нризналн за хршићана, јер вјеру у неностижне истине, које се налазе у снмволу, имају једини хришћани. Да се јасније и нрегледније иредстави садржина символа вјере, нодијелише га. на дванаест дијелова или чланака. Но чланцнма зову се поглавито дијелови неког живог тијела, и за то има тај назив дијелова символа