Српски сион

(Ј тр . 772.

В р . 48

и ко ме где буде требао,. тражио, чекао: нека ме увек на стражарскоме на^е месту! Пружите ми, дакле, у духу руке, задивни савез узајамне љубави и међусобнога поштовања, како би нам и помагао Бог! Уједно нека је и овом приликом од моје стране синовња хвала нашем високопреосвештеном Г. Дијецезану, Епископу Лукијану, на свима оним благоволењима, којима је и до јако у архипастирској очинској благонаклоности мене обасипао; нека је од свег срца хвала узоритоме предста вништву наше дичне црквене општине, што ме је, избором за пароха толиким поверењем својим тако видно одликовала; хвала пречасној Конзисторији, што је тај избор изволела одобрити; хвала и Вама од свег срца, високопречасни г. Протопрезвитеру, што ме данаске брижном пријатељском руком уводите у парохијско ми службовање; а хвала и свима вама осталима, што сте овај велики час живота мога, својим побожним присуством и искреним учешћем увеличати изволели. Хвала вам свима, од срца вам хвала ! Амин. У Пешти, 14. {26.) новембра 1899. Владимир Димитријевић парох.

Катихетична предавања Ареенија Царевекога удешеиа нрема иространом хришћанском катихизису иравославне дркве. Превео с руоког Вељко Луки^ парох. (Наотавак). Први чланак еимвола вјере. V Вјера у Бога. — Онај који хоИе да дође к Богу, ваља да вјерује да има Бог и да плаЛа онима који га траже. Јавјр. 11. 6; — Нема другога Бога осим јединога. Јер ако и има који св богови зову, или на небу или на земљи, као што има многО богова и много госиода: али ми имамо само једнога Бога Оца, од којега је све, и ми у њему, и једнога Тоспода Исуса Христа, кроз којега је све, и ми ми крозањ' I. Кор. 8. 4—6; Ми, Хришћани, вјерујемо у једнога Бога, тројичиог у лицима, и ту вјеру исповиједаао

у символу вјере, који се, како рекосмо, дијели на дванаест дијелова или чланака. Сада ћемо помоћи Божјом, покушати да разјаснимо сваки чланак символа вјере. Почећемо с првијем. „Вјерујем у једнога Бога Оца, сведржитеља, творца неба и земље и свега видљивога и невидљивога" — тако гласи први чланак символа вјере. Ријечи те, како се јасно види, дијеле се на два дијела. Првијем ријечима означује се лицв, о коме се говори у чланку. То је лице Бог. Даље ријечп тичу се дјела, које учини Бог, и по коме је он свемогући творац и сведржитељ неба и земље, свега видљивога и невидљивога. Сад ћемо да разјаснимо у символу ријечи: „Вјерујем у једпог Бога. и Вјерујем у Еога — кратка је то реченица и мало ријечи има у њој: па и пак са то мало ријечи испевиједамо ми учење такво, на коме, као на темељу своме, почива све остало учење хришћанске вјере. Ко не вјерује у то, шта хришћанска црква исповиједа у двије ријечи : вјеруЈвм у Бога, тај не вјерује такође ни у све оста-ло учење хришћанске вјере, тај у опће нема вјере. Шта значи вјероваши у Бога? На то питање одговара апостол Павле: гваља, вели он, да опај који хо11е да дође к Богу, вЈерује да има Бог , и да илаЛа онима који га траже И тако по ријечима апостоловијем вјеровати у Бога значи прије свега имати тврдо увјерење да Бсг јесш, да иошоји. Но вјера у биће Божје тек је почетак све вјере. Хришћанин вјерује много више; он тако|е вјерује, да Бог онима који га траже, т. ј. онима који желе да се епасу и да му угоде, илаЛа. 0 томе илаћању говори Јов. „ Он (т. ј. Бог) ио дјелу плаЛа чов]еку и даје свакоме да нађе према путу својему." Еле, Бог са сваким постуна по заслузи: доброга награђује, а злога ^азни У то плаћање мора вјеровати сваки Хришћанин исто тако, као год и у то, да Бог постоји. И тако вјерујући у биће Божје морамо, по учењу аностоловом, вјеровати такође и у то, да Бог гледа на живот и владање човјеково, и да су му мили само они људи, ^оји живе по његовима светима заповијестима. Но исповиједајући да Бог постоји и да он пази на живот и владање свакога и да свакога награђује по заслузи, ми такође исповиједамо да је он Један У једној царевиии не могу бити у једно те исто вријеме два