Српски сион

В р . 48

С тр . 773.

апсолутна и неограничена дара. Исто тако и у васелени не може бити више богова, већ је тек један Бог, врховни цар и господар свега створенога. и нема другога Бога разма једнога. Истнна та тако је очигледна, да су до потопа сви људи вјеровали у једнога Бога и-до тог доба нема ни једног иримјера многобожја. Тек нослије иотопа заборавише људи толико једног правог Бога, да стадоше поштовати многе богове и постадоше незнабошдима. Против незнабожаца сам Бог много пута посвједочаваше у старом завјету, да је он Бог једини, и да нема другога Бога разма њега једнога. У новом завјету јасно и оиредијељено црта истину о јединству Божјем апостол Павле овима ријечима: „Нема другога Бога осим једнога јер ако и има (код незнабожаца) који се богови зов /ј, или па небу или на земљи, као што (у незнабожаца) има много богова и много госиода: али ми (Хришћани) имамо само Једнога Еога Оца, од коџга је све, и ми у њему, и једнога Госиода Иеуса Христа кроз којега је све (створено), и ми крозањ и . Ту исту истину исповиједамо ми у символу са ријечима: вјерујем у једнога Бога. А какви су то богови, гигао их имађаху незнабошци и које ми одбацујемо у ирвом чланку символа вјере? Све, што се налази изван Бога, створио је Бог, и оно је његова. творевина. Ако ли пак осим Бога нема Бога, већ постоје тек створене ствари, опда можемо лахко погодити, шта су поштовали незнабошцн као богове. Као богове држали су они створења Божја. Отворења држаху за створитеља, ствари у свету — за Господа, који је више читавог свијета. Како велика бијаше заблуда у коју падоше незнабошци! Каква су створења поглавито обожавали незнабошци, ноказује ријеч Божја, кад вели да у њих „има који се богови зову, или па небу или на земљи". Незнабошци поштовали су за богове створења, која се налазе или на небу или на земљи. На небу налази се, како знамо: сунце, мјесец и звијезде. И ето Перзијанцн, Асирци и други народи што насељаваху Азију, признавали су та небеска тјела за божанства и иоклањаху им се. У јутро, кад се рађаше сунце у свом сјају своме, обраћаше Перзијанац свој ноглед к њему, падаше на земљу и мољаше му се Он држаше сунце за божанство, које је у вишем степену до-

брочинитељ његов, јер опажаше, да оно осветљује, грије и оживљава све на земљи. Између створења, која се налазе на еемљи, најважније ,је створење човјек. И ето незнабошци начинише из човјека приједмет свога богопоштовања. Сгари Грци и Римд,ани мишљаху, да су јунаци њихови ностали послије смрти боговима, којима се мора одавати божанствена почаст. 0 том идолослужењу спомиње се, између осталога, у књизи дјела апостолскијех. Како свједочи та књига дођоше једаред апостоли Павле и Варнава у Листру и ондје излијечише хрома човјека. Видјевши незнабошци то чудо, стадоше викати : богови прерушише се у људе и сиђоше к нама. Павла назваше Меркуријем, а Варнаву Јупитром и наумише чак да им принесу жртву. Тада стаде аностол Павле међу народ и проговори иза гласа: „ Људи! шта шо чинише? И ми смо као и ви смршии људи, који вам ироиовиједамо јеванђеље да се од овијех лажнијех сшвари обрашите к Богу живоме, који створи небо и земљу и море и све што је у њима ". Но незнабошци, поражени тијем чудеснијем исцјелењем, толико тврдо вјероваху, да су били Павле и Варнава богови, е узмогоше аиостоли највећом тек муком спријечити божанствене почасти, којима их хтједоше обасути. Многи су се народи тако далеко удаљили од једног правог Бога, е су поштовали чак и животиње за богове. Тако су Мисирци обожавали бика, који се звао Апис, крокодиле, птице и друге животиње. Фисистимци обожаваху рибе. Било је такође народа, који су обожавали којекакву гадију и приносили им људе на жртву. Ту огавност и духовну шљепоћу незнабожачку сажалијева св. апостол говорећи : „ Прешворише славу вјечиога Бога у обличје смршиога човјека и итица и чешвороножнијех живошиња и гадова ." И против те огавности Госнод и господар свију господара говори човјеку у првој заповијести: „ Немој имаши другијех богова осим мене". Но зар и у садашње вријеме има људи који имају друге богове и иоклањају им се ? Цар и псалмоиојац Давид поклбче у 96. нсалму: „ ЈРецише народима: Госиод царује; за шо је васелена тврда и не Ие се иомјесшити ." У вријеме Давидово бијаху сви народи, изузевши Јевреје, незнабошци, и не знадоше да Госиод царује. Но од тог времена