Српски сион

.СРПСКИ СИОН."

Б р . 48.

Ст?Р. 776

дан седми. У даљем току времена, Бог је поново нреко пророка Мојееја заповедио народу Јеврејском, да светкује дан седми — суботу (Исх. 20, 8 — 11), а осим тога установио је и друге празнике, као: Пасху — за спомен изласка из Египта (Исх. 12, 14); иедесетпицу — за спомен даваља закона на Синају (Исх. 23, 10—21); празник сеница — за спчмен лутања по пустињи (Исх. 23, 34—43); Нову годину или празник труба (Исх. 23, 24); дан очишЛења (Исх. 23, 27—-32). Ови су нразниди подсећали остала поколења Јеврејског народа на сва она доброчинства, која је Бог указао очевима им, а преко ових и њимасамима. Новозаветна Црква, која је од Бога добила много више и већих доброчинстава, него старозаветна Црква, треба да има и више празника од ове. И она их занста има. Будући, да су многобројна и неизмерна доброчинства Божја у Цркви новозаветно.ј извршена или непосредно самим Богом преко Сина Његова Исуса Христа, или непосредно преко изабраних св. ангела и св. људи, а особито посреством пречисте и нресвеге Богородице, која је послужила великој тајни ваплоћења Сина Божјег, — Црква је богомудро установила различне празнике, и то једне у славу Бога, друге у почаст иречисте Богородице, а треће у част светих ангела и спомен св. људи. Од нразника, први се називају госиодскима, други — Богородичпима , а трећи свешитељскима. Празници ори , деле се по важности својој, на велике, средње и мале. Велики су иразници у првом реду сви господски празници : Ро^ење Хрисшово, Еогојављење или Кршшење Хрисшово, Срешење Госиодње, Преображење Госиодње, Улазак Хрисшов у Јерусалим, Вазнесење Госиодње, Педесешница (силазак св. Духа, Св. Тројица) и Воздвижење часнога крсша Госиодњег. Празник Васкрсења Христова или Пасха издваја се из круга великих господских празника и сачинава за себе највеКи и најглавнији иразник Цркве Христове. — У другом реду у велике празнике спадају они Богородични празвици, који су установљени за спомен догађаја из живота пресвеге Богородице, наиме: Ро^ење Богородице, Ваведење у храм, Благовешшење о роЏњу Сина Божјег — Откуиишеља, и Усиеније Богородице. — У трећем реду велике празнике сачињавају и они

светитељски празници, који оу установљени у част највећега међу онима, који су од жена рођени и у почаст врховних апостола: ти су празници : Ро^ење Јована Прешече (Ивањ дан), усечење главе му , и празник аиостола Пешра и Павла* —- Сви иедељни дани у току године, такође спадају у врсту великих празника. На све велике празнике, сходно пропису црквенога устава, има се служити свеноћно бдење. Господски и богородични велики празници почињу се у црквеном богослужењу, већ на неколико дана пре самога празника. — то време између почетка спомињања иразника на богослужењима, м самога Правника назива се иредиразнсшвом, иразника; исто то спомпњање празника, траје још неколико дана и иза празника, — што се назива иоараздншвом празника, а последњи дан нопразднства зове се оданијем празника. Средњи су иразници у првом реду онн богородични празници, који су посвећени успомени разних доброчинстава пресвете Богородице, која је она у разна времена и у разним ириликама указала, читавим народима, племенима или појединим градовима. — У другом реду у средње празнике броје се празници светих ангела, апостола, велнких светитеља, светитеља који су се каквим ванредним начином прославили, а нарочито светитељи дотичне обласне цркве. За неке од ових нронисапо ,је свеноћно бдење, а за друге — велика вечерња и јутрења с полијелејем. Жали иразници установљени су у почаст оних Светих. који нису познати и знаменити у целом хришћанском свету, него који су чувени и славни у дотичним местима, где су живели и подвизавалп се на славу Божју и корист свете Цркве, Богослужење ових празника разлику.је се од свакидањег богослужења већим бројем стихира и тропара у иочаст дотичног светог, а по некада и великим славословљем на јутрењи. У црквеном уставу имају празници своја обележја — знакове, а ти су : за велике — 0; за средње — + или -ј-; а за мале — (;• (црвене или црне боје). Осим ових празника постоје још: * Празник се. апостола Нетра и Павла пада у један и исти дан т. ј. 29. јунија, а не као што наш народ ногрешно држи, да је Петров дан 29., а Павлов уаи 30. јунија, овога (т. ј. 30.) је дана еабор дванаесторице апостода .