Српски сион

Бр. 48

„СРПСКИ

СИОН."

Стр. 775.

Тумачење речи и назива, који се у дрквеном језику употребљавају. По Михајловском „Словару" и другим изворима ради Ст. С. Илкић. (Наставак) П о т н () х. Грчка реч тсотгјр, рсоу, значи: чсниа, суд из којега се иије. Потиром се назива у св. евангелију она чаша, коју је Исус Христос употребио на тајној вечери, када је позвао ученике, да ндју из ње. Грчки назив ове чаше сачувао се и у нашој дркви, у којој се потиром назива она чаша, која се употребљава при служењу св. литургије и у којој се вино прегвара у иречисту и драгоцену крв Спасител-еву. На нроскомидији се у потир улева с водом растворено виво; а за време освећења часних дарова, то с водом растворено вино претвара се у праву крв Христову. Из великог страхоиоштовања ирема великој тајни свегога нричешћа, потпр се прави од скупоценог метала — сребра или злата, — а но некада је украшен разним светим иконама или другим снмволичким пзображењима. П о /& с х — је један део свештеничког одела. Љиме се припасује свештеник поврх стихара к епитрахиља, да би се при служењу могао слободније кретати. Појас је прво одело човечје и њиме је човек иокрио срамоту својега тела — чим је постао свестан своје греховности; и разВлгкша гакш нлзТи и сшиста листвп, шоковное и соткористд сек-к препоА= Сс11ш (Бк1т. 3, 7), — овако говори Свето Пнсмо о прародитељима нашим, после преступљења заповеди Божје. После тога, почео је човек употребљавати појас, ради поткрепљења, пошто се нринуђен био нри послу наирезати; због тога и Соломон описујући нам добру и трудољубиву жену и домаћицу, преставља нам ју снажно опасану; прбполсавши кр'кпко чреслд скоа, оутксрдм лш1шцк1 скоа нд д*кло (Притчи 31, 17). Човек дакле, када се опаше, изражава тиме или сазнање своје о греховној наготи, или своју готовост на сваки труд и посао. На тај су начин и Јевреји, спремаЈући се за излазак из Египта, дужни били за пут преиасати слабине (чресла) своје (Исх. 12, 11); Бог је наредио Јову, пре него што ће с Њиме говорити, да као човек оиаше елабине своје (Јов. 38, 3); Крститељ- и Претбча Спасов Јован, који се у пустињи Јорданској постећи и ироповедајући подвизавао, имађаше поасх

оуслшж о чресл^х свои^х (Мат. 3, 4); Исус Христос утврђујући своје сљедбенике, даистрају у борби за веру, говори им: да е8 д 8тх чресла ваша преподсана (.1ука 12, 35); по објашњењу св. апостола Петра, под тим „чреслпма" мислио је Спаситељ чресла иол^ушлина т. ј. умне моћи (Петр. 1, 13), а аностол Павле допуњујући ово објашњење и говорећи, да ова бедра ваља да су опасана истином, каже: стл= нит( оукш П(Нпоасдни чресла ваша истинок> (Ефес. 6, 14), т. ј. стојте чврсто и обуздавајте кичељивост вашега ума послушношћу према •вери. Када се не опасује човек сам својевољно, већ по наредби Божјој, тада то опасивање означава подарење благодатне силе, која поткрепљава човека на борбу, а означава уједно и благодатни повратак невиносгп, коју због греха изгубисмо, што нам и св. Писмо потврђује говорећи: Богх П(нпоас8аи л<а сшон>, и положи непорочжк п8тх л^ои (Пс. 17, 33). Нрема томе свештеник стављањем појаса на себе — признаје своју греховност и изражава своју готовост на труд око службе; но ма да он том приликом признаје своју немоћ, ипак је и уверен, да је свештени појас онај, којим се препасује, видљиви знак невидљиве благодати, посреством које ионово задобија изгубљену невиност и помоћу које се снабдева потребном силом за вршење тајни; због тога он, при стављању иојаса, слави Бога говорећи: „Благословенх Еогх прспо/ЛсВ /ли л1а скмок> и положи нбпорочЕнх п8тк л!ои, совершали ноз*к /иои гаки; елжи, и на вк1соки\х поставлА/ли Л1А." Монаси, иодражавајући св. Јовану Претечи, дужни су носити кожни појас, за знак умртвљења својега тела ностом и уздржавањем. То умртвљавање символисано је мртвом кожом, од које је појас зготовљен. Праздникх — буквално значи иразпо, слободно време. У Црквп се празником назива свешшено време, које је одређеио за сиомеп важних догађаја у Цркви Божјој, и које се од осшалих обичпих дана разликује шиме, шшо има засебно богослужење, ири којем се сиомиње шаЈ дога^ај и уједно му се ирослављају виновници. Установа иразника је божанскога порекла и истодобна је са створењем човека. Сам Бог, пошто је свет сгворио, осветио је дан седми, у који се одмарао од свију дела својпх (Бнт. 2, 2. 3.), те је тако примером својим дао људима заповед, да светкују