Српски сион
Бр. 49.
„СР11СКИ
СИОН."
Стр. 795.
позив ђакона или презвитера: Со стра^о/их ВожТилјх и к-кронЈ иристбпите! — опи који су сцремпи за приступање светоме иричешћу, ириближе се свештенослужитељима и по саслушању нронисаних молитава, ноклоне се до земље пред св Дарима, те за тим један по један смерио иристуиају на причешће, држеки руке на грудима скрштене. Световњаци примају и тело и крв Христову у.једно, из св. потнра, и то у уста номоћу лжице, којом свештеник вади св. причешће из потира. За тим им се убрусом отру уста и пољубивши св потир, примају антидор и одмах га једу. Осим ангидора у Руспји дају и топле воде, односно у јужним нределима чашицу вина. Ово се све даје, зарад тога, да би се делићи св. причешћа што боље прогутали, те да ни најситнпји делић не би у устима заостао. Неправилно је носле примања светога нричешћа дубоко се поклонити или свештенику руку пољубити, јер се по старом хршћанском обичају само иотир љуби — који означава ребро Христово и чини се малени иоклон према св. потиру, али се не клања дубоко из уважења према светим тајнама, које смо у себе примили. Да би се болесници, слаби и немоћни, који не могу ирисуствовати на светој литургијп, могли у свако доба причестити, пма снремљених св. дарова, који се по пропису раздробе и исуше, а нотоме се, за односне случајеве чувају у дарохранилници, на светом престолу. Када свештеника позову, да причести болнога, сн узима из ковчега делић св. тела наливеног светом крвљу, и ставља га у дароносицу, те одлази болеснику. На дому болесникову ставља он тај делић у св. потир који се у дароносици налази, налева у њега нотребну количину вина с водом, и иошто исиоведи болнога и прочита му проиисане молитве — које се у требнику налазе — иричешћује га номоћу лжице, која се у дароносици налази. Причтх (в. клира). Нричетникх — је нижи члан причта црквенога. Причетници су чланови нижег свештенства и за разлику од свештенослужитеља, назпвају се црквенослужитељима. Прокилмнк. Ова реч додази од грчког глагола лрбулцхз.'. — стављен сам иаиред, те је ирема томе буквално значење ове речи: оису, који св аредлаже, који се паиред сша-
вља. У црквеном језику прокименом се назива стих из псалмова Давидовнх, којп је нрилагођен значењу нразника или дана, п који је пропраћен са другим стихом или са више других стихова, који га објашњавају. Нрокимен се има иојати на следећи начин: Прво чтец велегласно изговори прокнмен, ирви га лик за тим отпоје; ио томе чтец говори стих који долази за прокименом, и одмах за овим стихом други лик поје ирокимен; на тај начпн чтец све прописане стихове изговори, а певци му иза сваког стиха понове ирокимен; када све (»тихове изговори, тада наиослетку још једном изговори прву половину прокимена, а лик му отноје другу половину. (На жалост овај начин појања прокимена, код нас се не одржава.) Свети Герман објашњавајући значење и цељ прокимена говори: „Прокимен навешћује пророчко озарење и предсказање о доласку цара Христа." У самој ствари ми имамо за сваки нразник прокимен одабран из псалмова Давидових, у којем се може ирозрети мпсао празника, и ако ова није свагда јасно изра жена. Пророк Давид је издалека предвпдео наше новозаветне празнике и то своје иророчко предвиђење изразио је он и у својим псалмовима. Изгледа дакле, као да је он већ унапред послао своје похвалне иесме нашим нразницима, и као да нам је још за раније и унапред намерно спремио све оно, што узимамо из његових псалмова. Узмимо за пример само прокимен на вазнесење Господње, који гласи: ковнјсиса нл ншеса, Воже, и по ксж зелми слака ткоа ; није ли зар у овом стиху изражена идеја, управо суштина нашег празника, и зар нам ју ни.је још много пре нас, управо намерно изрекао богодухновени пророк, да би ју ми касније могли позајмити нз псалма, зарад увеличања богослужења реченога дана? Прологх — долази од грчке речи тсрби значи ирелговор-, уводна реч. Г1рологом се назива у цркви књига, у којој се налазе кратке повести о животу светих и о догађајима, који служе за повод наших празника. Ова књита и није нншта друго, него пролог т. ј. увод у читање Часиог Минеја, у којем су повести — које се у прологу у кратко саонштене — у потпуној опширности изложене.