Српски сион

С тр . 796.

.СРПСКИ СИОН"

В?. 49.

П р о г к о <и Т д Т А — значи мриношење, ирипос и долази од грчког тпроахоЈибтј. Проскомидијом се назива први део божанствепе литургије, на којем се спрема материја за тајну евхаристије, т. ј. приправља се хлеб и вино које ће се на св. литургији претворити у тело и крв Христову. Назив нроскомидија, ушао је у употребу из обичаја старпх Хришћана, који су од својих кућа доносили за богослужеље потребне ствари. На тај начин, они су доносили хлеба, вина, уља, измирне итд. Тај акт доношења — приношења, назива се тсроахориог;, а сам тај донесени и поклоњенц дар називао се тгроасрора — принос. Од тих донесених ствари, којих је зазда било у изобиљу, за евхаристију су се узимале најбоље, а из осталих су вађени били само делови за спомен оних, који их донесоше. Сувишак од приноса употребљавао се после св. литургије на ошпти обед, који се називао „ вечером љубави а . Назив „просконидија" задржао се и данас у употреби, ма да обичаја поводом којега је назив иостао, данашњим даном нема. У осталом неправедно би било, да без икакве примедбз тврдимо, да је тај обичај сасвим ишчезао; оваква тврдња била би увреда за данашње добре Хришћане; поменути стари обичај је само по спољашњости измењен, а не искорењен, и то измењен у много практичннјем смислу. Данашњим даном, хришћани дају на цркву новац, номоћу којега се купује све што је за богослужење потребно, тако, да ни у којем погледу нити пма чега излишнога, нити што не достаје; међутим би излишности или недосгатка врло лако могло бити, када би верни сами доносили ноједине ствари, у којем би случају сваки доносио оно што би према својем стању могао донети, те би при томе вазда више обзира имао према себи и својем стању. него ли према потребама храма. Одајући дужно поштовање усрдности древних Хришћана, морамо справедљиво уважиги и нодатљивосг данашњих Хришћана. Просфора — значи иринос (в. Проско* /м'|'дУ/?|). Просфора је хлеб, што се уиогребљава за тајну свете евхаристије. Осим свих особина обнчнога хлеба, — којим се хранимо —• просфора мора имати и друге особине, које одговарају њезином носебном оиредељењу. Према томе просфора је као и обични хлеб, квасна, и округла облика; као хлеб који је спремљен

ш

хе

ни

м

за једну узвишену тајну, она мора бити зготовљена од најбољег пшеничног брашна и мора бити веома чиста у сваком погледу; као хлеб, који се не употребљава на обичне већ на свештене сврхе, она мора имати свештени печат. Печат што се на горњи део нросфоре ставља, састојп се из крста, који дели горњи део просфоре на четири дела, на којима се налазе речи : Ш—ХО—НИ—М, т. ј. 1ис*?сх ХрТстосх Н ик<ј. — Ника значи победилац. За свету лптургију употребљавају се пет просфора, за спомен чудног нахрањења нет тисућа људи, са пет хлебова ; за саму тајну свете евхаристије, потребна је само једна просфора и то она, из које се види Агнец; из друге просфоре вади се део у част и спомен пресвете Богородице; из треће се ваде девет делова за сномен ирослављених светих; из четврте се ваде делови за владара, натријарха, (митрополита), епархијског епископа и у опште за живе; из пете се ваде делови за спомен умрлих. Сви ови делови спуштају се на крају св. литургиргије у потир и сједињују се с крвљу Хрстовом, којом се приликом моли Госчод, да крвљу својом омије грехе свију оних, који су том приликом спомењени. Приметити морамо, да се ови делићи не претварају у Тело Христово и да с њима није дозвољено причешћивати. ПротодТаконх — лрмтод о!ау.оуос, ирви ^акон (в. дТаконх). Првенство протођакона није скопчано с влашћу над осталим ђаконима, већ је оно само нрвенство части, које се даје између равних ономе, који се одликује сјајним снособностима, те који је почасти најдостојнији. Протођаконско достојанство добија се уз благослов од еиискона, по установљеном чину; на основу тога благослова, протођакон има нрвенсгво исиред других ђакона и то не само при богослужењу, већ и у животу, али је то првенство свагда — као што већ рекосмо нрвенство часги, а не власти. — у Русији за разлику од неодликованих ђакона, протођакони носе орар овако, како га код нас наши ђакони носе т. ј. иребачен у накрст преко лева рамена, а провучен испод десног пазуха, док га ирости ђакони носе само нребачена преко лева рамена. П р о т о ТI (11 и — тсршт ос, '.грг'Ј;, ирви свештеник. Нротојерејско достојанство, даје ге