Српски сион

Б р . 49.

„СРРОКИ СИОН."

С тр . 797.

поЈединим свенггеницима, у име одликовања, за извесне заслуге или за многогодишње службовање. Протојереј при томе не добија никакве власти, те му је усвојено само првенство части и није ништа друго, до ли први међу равнима. Они пак свештеници, којц према административном устројству наших епархија имају и извесну административну власт над свештенством иотчињенега им округа, но се код нас назив протопрезвитера,* но међутим ако су дотични већ претходно ради одликовања произведени били за протојере, не нроизведе се у иоменутим случајевима ноново за протопрезвитере, јер изме|у протојереја и протопрезвитера је разлика само у званичном административном делокругу и наслову, а благослов и начин произвођења је један и исти. У осталом нротопрезвитерима је усвојено нрвенство. Ово је пракса наше цркве. — У Русији пак уз дост^јанство иротојерејско иде и извесни стеиен власти, јер су тамо нротојереји обично и настојатељи саборних храмова; осих тога протојереји су тамо, с веома малом изнимком, сви учасници епархијске управе и епархијског судства, као чланови конзисторија и духовних власти. Назив протоиресвитера усвојен је у Русији само неким — по званичном делокругу вишим — свештеницпма као : начеоннку дворског и начеонику војеног свештенства. Протојерејско достојанство добија се архијерејским благословом, по прописаном начину, о чему се издаје архијерејска грамата. (Наставићв ее). * Овака подела наолова од најновијега је доба и није звиннчпо прокламована, пошто се у пређашња времена на њу нијцджња обраћала, те се сваки прота писао онако, како му се хтело.

Мисли о проповедништву. Говор нек ти је чист, прост, јасан и разговетан, нун милине и озбиљности, да не тежи за сјајем, но ипак да је пријатан. Св. А м в р о с и ј е. * Ако немаш дела, већ само говориш, ниси ништа приредио, већ си пре шкодио. Зашго? Ти ми рад отештаваш; јер ја мислим кад ти толико говориш а нпшта не твориш, мора ми

се још више оиростнти, ако и ја ништа не творим. Св. Јован Златоуст. * Потребном карању мора се и нешто похвале примешати. Је ли иохвала отворила пут срцу грешника, тад се сме с поуздањем поћи на ионрављање онога што наа се на њему не допада. Тако љупко гладимо руком бесне коње, да их тим јаче имамо у власти; тако мешамо и горке лекарије са слаткии медом, да се не осетн јако горчина потребна за оздрављење. С в. Г р и г о р и ј е Б е л ц к и. * Кад поучаваш народ у цркви не тражи његове хвале већ да му уздахе измамиш. Срце твојих слушалаца нек су ти најмилија хвала. Говори свештенички морају свагда бити нуни милих истина. Не буди ташт декламатор, буди учитељ тајана Божјпх Б л. Ј е р о н и м.

ЛИСТАК. Б Е Л Е Ш Ћ. Е. (Педесетогодишњица свебеноолужеаа Високопреосве^еног Јоаникија. митрополита кијевског и халичког) прослављена је у недељу 7. новембра у Кијеву, тој колевцп Хрншћанства за Руспју. Необична слава у којој је срдем п душом учествовао свакп православни Рус. Име јубпларово говори за себе више, него и најодушевљеније наше речи. Он је за верног сина руске иравославне дркве, тин светитеља_ узор добра пастпра. По века, ево, делаојеон. Иван Макспмовић Рудљев почео је службу цркви и духовној науцн као скроман предавач на кијевекој дух. академији. Мало после пде у кијево-печерску лавру и прпма монашкп чнн п нме Јоаникије. И даље је служпо науцп. Од 1861.-64. бпо је ректор петроградске дук. академије. Одатле је са највећом љубављу пспраћен на ново место, у Саратов, као архијереј. Ту се тек развп његова делатност за цркву, за отаџбпну. Г1ун енергије подстиче на борбу са расколом. „Вратство св. крста" п духовно-просветнп аавез" почиње тада нову борбу п са расколом, п са духом сувремене невере п хладноће преиа црквп. И са тог рада благословеног бп награђен од Престола позпвом, да заузме место егзарха у Грузаји,