Српски сион

' ,'тг. 798

„ОРПСКИ

сион*.

Б р . 49.

затим дође за мптрополита у Москву, одакле дође у мајку градова рускпх, у Кнјево, и на данашње место своје у св. Синоду. Приликом те славе му заслужене поздравно га је св. Синод овом граматом: „Пуних је педесет годппа, откако сте Вп, добпвшп образовање у најстаријем руском расаднпку духовне просвете, прпмилп благодат свећенства у Кпјеву — матери градова руских, п откако сте посветплп силе своје на службу богословској науцп у академији, која Вас је васпитала. Сведоброму Госноду Богу Промислитељу бпло је угодно, да Вас, после Вашпх многпх плоднпх трудова на добро Свете Православпе Цркве на различптпм стенешша свештенства п свештеноначалништва, постави «а поглавпцу не само најстарије руске митрополије — кпјевске, места у којем сте започелп своју службу светој цркви, него и за поглавицу земље руске, за чувара Православља и мира православне домовипске цркве. Сећајући се са најдубљпм осећањем благодарностп Вашпх неуморпих, нуних пожргвовања, трудова за ио века службе Ваше на корпст Цркве Православне, Светп Синод поздравља са братском љубављу својег најстарнјег и првог члана на дан педесетогодишњице служења његова, узноси усрдне молнтве ирестолу Свевишњега, да Вас сачува Свеблагп Бог још много п много година на дику руске цркве". Орпгииалну грамату су потписали : Антоније, митронолит петроградскп и ладошки. Сергнје, архиеиископ владимирски п суздаљски. Епископ Маркел Ешгскоп Гурнје. Поздрављамо и мп, из ових крајева српских, заслужнога раденпка на слави п напретку цркве православне, са молптвеном жељом, да сија овај светилник јеш много п дуго, шпрећп свуда светлост? правду и истину. (Саборски Одбор) сазван је у седнпце своје за дап 13. (25) децембар о. г. (Архидијецезална Конзисторија) држалаје своју седницу у прошли уторак 30 повембра о. г., под председнпштвом Његове Светости нреузвншенога госнодина пагрнјарха Георгија. (| Хор^е Ф. Недељкови!.) Као што се сазнало до сада, завештао је врли добротвор народнп Ђорђе Ф. ЛедељковиЛ око 100.000 фор. на добротворне цели, пзмеђу којпма: 10.000 фор. фонду св. Саве у Карловцпма, 10.000. српској Великој Гимназпји Новосадској, 10.000 глумачком фонду Српског Народног Позорншта, 10.000 фопду за потпомагање оскудних

Књижевпнка, 10.000 фор. Друштву Св. Саве у Београду, 5000 фор. саборној цркви у Новом Саду, 5000 фор. Добротворној Задрузи Срикиња у Новом Саду, 5000 фор. Заводу за умоболие на Цетињу. — Слава врлом добротвору народном Ђорђу Ф. НедељковиЛу! Слава му! (Избор пароха.) За пароха у Гуми пзабран је јереј Павле Ђошковип досадањи парох у Попинцн. Избор је тај нотврђен у прошлој седнпци Архидијецезалне Конзнсторпје. (Школска Банка.) Да би се помогло ишрењу просвете у народну масу, нарочпто да би се олакшало поједпним онштпнама у поднзању н уређењу народнпх школа, у Француској су пре двадесет година уредпли нарочитп фонд, Школску Банку, одакле су давалн онштннама, пли као позајмпцу илн као по моћ, потребан новац за подпзање и уређење народипх школа. Зајам је даван општннама без ннтереса, нод погодбом, да га отплате за 30 годпна; сасвнм сиромашнпм општннама даван је потребан новац за школе као помоћ. Од 1878 до 1885 годнне нз ове банке дато је поједпнпм општипама као позајмица 276,000.000., а као помоћ, не тражећи да се новац вратп, око 260,000.00(1 франака. Да, ал' то су Французи! — Пр-Гл. (Уво^ене обавезне наставе.) У Гуспји. још није заведено обавезно похађање основних школа, те је велики број неписмеиих. Сад настојавају, да и тамо заведу обавезно похађање основних школа. Почеће с Петроградом и Петроградском облашћу, па ће онда постепено заводнти по свпма губернијама Јевропским. У Петрограду ће почети са умножавањем основних школа. За малу децу, која стапују мало даље од школв, подићп ће се у разнпм крајевпма града п предграђа преко стотнну пансиона, где ће деца ноћивати. Пр-Гл. (Седам нових српских школа у Мацедонији) отворено је у Велешкој кази, и то у вароши Велесу п у селима: Орловцу, Богомили, Којннову, Гуднпку, Орлов-Долу п Теову. (Принремни разреди за гимназију) у Гусији се све више оиажа, да није довољно знање, које доносе ученпци, којп свршившп основну школу до лазе у гимназнју: не читају правилно и с разумевањем, не умеју да шниу нравилно п лепо, те због овога не могу напредоватн пн у рускоме ни у оста лим предметима. Овога радп је збор руских педагога у Петрограду нзнео мпшл.ење, да бп ваљало завести прппремне разреде, у којима би ученпци оеновних школа, уз прпномоћ спремних наставнпка, што боље I пзучплп рускн језпк н нпсменост Пр Гл.