Српски сион

С тр. 806.

„СРПСКИ СИОВ."

Б р. 50

јер све што је на свијету, тјелесна жеља, и жеља очију, и ионос живота, није од оца. пего је од овога свијета. И свијет пролази и жеља његова: а који твори вољу Божју, остаје до вијека. I. Јов. 2. 15—17. Света историја свједочи нам, да је Бог често бесједио са Мојсијом. Мојсија је ири томе разговору чуо глас Божји, али не видје самога Бога и славе бића његова. Међу тијем жељаше он врло да вици Бога и за то га једаред мољаше, да му покаже славу своју. Но Бог му на то одговори: „лица моџга не можеш ви^јети, јер човјек не може видјети мене и осшати жив .* На тај начин не можемо ми људи све док живимо и радимо овдје на земљи видјети Бога неиоередно у свој н>егово.ј божанственој слави. А то је с тога, што Бог живи, како прије рекосмо, у свјетлости, којој не може да нриђе нико од људи. Но за то је Бог испунио жељу Мојсијеву, али на други начин , различан од онога како мољаше МоЈСИје. Госнод му наиме заповједи да се успне на гору Оинај и сам сиђе к њему онамо. Ту прође Бог мимо њега у облаку и Мојсија I чу глас Божји који му говораше: „ Госиод, Госиод Бог човјекољубиви и милосрдни, дуготриељиви и многомилосшиви и истиниши ". Тијем ријечима бијаше Мојсији откривено сакривено биЛе Божје, које лежи у љубави, толико утјешној за све гријешнике. Мојспје, чувши те ријечи, паде на земљу и благослови Бога. Као год што је Мојсије желио да види Бога, тако исто желимо и ми да видимо славу Божју, али то је не могуће за наше тјелесне очи. Али као год што је открио Бог Мојсију, тако је нама открио неопходне за нас појмове о слави свога бића кроз ријеч своју. Из ријечи Божје знамо ми баш да је Бог дух. Вјечни и непромјенљиви, свемогуИи и сведасушти, свезнајуЛи и иремудри, најсветији и најираведнији, исшинити и вјерни, да је најсавршенија љубав, и ио томе: иреблаг и најмилостивији, најмилосрдниЈи и дуготриелив. Сва та својства Божја размотрићемо сада свако посепце. Почећемо са вјечношћу и непромјенљивошћу Божјом, јер ми као Хришћани вјерујемо и исповиједамо, да је Бог дух вјечан и неиромјенљив. Еле шта ми тијем каујемо кад називамо Бога вјечнијем?

Прве ријечи, којима почима Библпја, гласе овако : ,.у иочетку створи Бог небо и земљу." Небо и земљу, створи дакле Бог. Бог је творац свијета, а свијет — његова творевина. Но пита се шта је морало прије постојати да ли куКа или градишељ који сагради кућу ? Јасно да је морао градитељ постојати прије куће. То се даде лако примијенити на Бога — творца и његову творевину. Творац носгојаше прије сво.је творевине; Бог постојаше прије свијета. ,, Госиоде! ши си нам ушочишше од кољена до кољена. Прије него се горе родише и сазда се земља и васељена, и од вијека до вијека ши си Бог," тако казује о томе псалмопојац Давид. Горе, земља и васељена родише се но његовијем ријечима, то јест оне имају почетак постојања свога, тек један Бог нема иочешка, он увијек бијаше и јест Бог „од вијека и , од вјечносши. Даље у I. посланици Тимотији гл. 6. ст. 16. вели се о Богу: „ који сам има бесмртносш, и живи у свјешлосши којој се не може присшуиити, којега нико од људи није видио, ниши може видјети, којему часш и држава в)ечна". Бесмртном је противположено смртно. У човјека н. пр. смртно тијело : кад он умире, престаје да живи, расиада се и иретвара у прах. Међу тијем није тако са душом: она и послије тога што умре тијело живи и на дање, рашта је називамо бесмртном. Но то своје бесмртно биће нема душа, као год и сви дуси, сама од себе, већ од онога, који једини има бесмртност. Ето за што се, кад велимо и о Богу да он једини имаде бесмртност, тиме не изражава ни шта друго разма једпно то, да он не ће ни када престати постојати, и да ће увијек бити. На тај начин вјечност Божја има као двије стране: ако се бацимо у ирошло вријеме, које лежи иза нас , онда ће израз: Бог је вјечан значити: Бог нема. почетка, он је увијек био Ако ли се иак винемо у вријеме будуКе, које је иред нама , онда ће тај израз значити: Бог не ће никада престати, ов ће увијек биши. Еле: Бог нема ни почетка ни краја свога битисања, или иначе: он је увиЈСк био и увијек &е биши; то ми баш и изражавамо кад називамо Бога вјечнијем, а то исто изражава и псалмонојац кад вели: ириЈе него сазда земљу и васељену, од вијека и до вијека ти си Бог".