Српски сион

„СРПСКИ

жје само похађати, него морамо и дарове, који иам се у храму пружају, у срца паша примити. Отворите срца ваша оно.ј благодати, која се разлева са олтара, амвона, придикаонице. Слушајте иажљиво молитве и песме, о њима размишљајте и њих осећајте. Реч Божју иазите са страхом и тренетом, јер то су закони, то је воља Цара над цареви. Одбаците све земаљске бриге и нечисте ствари и будите у души само свете мисли, а у срцу само свете есећаје. Молите се духом и истином Богу, Њему благодарте и Њега славите. При том пак гледајте, да вашу побожност и спољашње иокажете. Сто'јте сви озбиљно и вазда скрушено. Нека се види на лицу и очима, на држању тела и кретању, да се ви молите. Те када ближњи у храм овај стуни, нека се поучи очигледно на примеру вашем; ио угледу вашем нек' се и сам скруши, на колена падне. Али многи на жалост не ће да чине тако. Смеју се, окрећу, ногама лунају, без нотребе снажно храчу, мисли грешне гаје. Донесу само тело у цркву, а душу и срце код куће, или на пијаци често остављају. Пљују по цркви и светињу руже, храм Божји обесвећују, место да га целивају и сузама нагапају. Забављају се, разговарају се као у позоришту, као да немају то другде чинити. Нисте ли никад чули, да птице које у лету своме толико цвркућу и роде, које клепећу, када дођу над висове горске, од једном занеме. Боје се кукавпе, да се оро не пробуди и да их не шчепа. А зар овде нред Судијом Вечним, који сваки тренут може нред суд душу од нас затражити — зар да не престане сваки жагор, свака раскалашност? Да љубезни! Заиста мапо се њих.данасу цркви Богу мало, све мање њих зборнике доноси. Долазе овамо из нуке навике, да некога виде, ил' да се покажу, да гледе представу, те да критукују појање, служење. Неки пак у гордости својој кадикад се јаве, у цркву долазе и мисле тужан да тиме љубав чине свештенику, клиру, можда и самоме Богу Беликоме. Многи долазише са малим гресима, отидоше са страшно великим Хиљаду нута многи овде беху,

ал' користи никада никакве дома не понеше. За то љубезни! нека у будуће у свему овом све на боље иде. На данашњи дан славе пренимо се, сетимо се на дужности наше и задајмо у себи чврсту реч, да ћемо и словом и делом у сваком положају нашем на том порадити, да нам се храмови у реду држе, од свију поштују, да се цркве похађају и благослов одавде разноси ! Покажимо се достојни милости Божје неизмерне, а за добра, која с храмови имамо, вазда благодарни! Ово су речи, које управља на вас на данашњи дан света Црква ваша. Ово су савети ваше брижне мајке. Запамтите речи ове и свагда вршите! Разнесите науку ову свима редом, расплодите семе ово, да донесе стострукога плода! Сећајте се свагда, шта сте данас Богу обећали; кад звона зазвоне, кад поред светог храма гологлави пролазите и кад у дом овај на молитву долазите! Са тим мислима у души, са том одлуком снажном нека вам је сретна слава и за вечност спасоносна. Амин!

Катихетична предавања Ареенија Царевскога удешена нрема нространом хришћанском катихизису православпе цркве. Превео с руског Вељко ЛукиЂ парох. (Наставак). УП. Бог је дух вјечан и непромјенљиБ" — Госиоде! ти си нам уточиште од кољеиа до кољена. Пријс него се горе родишл и сазда се земља и васељена и од вјека и до вјека ти си Бог. Пс. 90. 1-2; — Али ти си тај исти и године твоје не %е истећи. Пс. 102. 27; — Сваки добри дар и сваки поклон савршени од озго је, цолази од оца свјетлости, у којега нема промјењивања ни мијењања видјела и мрака. Јак. 1. 17; — Јер отац мој и мати моја оставигие ме; али Гослгод ирихвати ме. Пс. 27. 10; — Пе лубите свијета и што је на свијету. Ако ко љуби свијет, нема љубави очине у њему: