Српски сион
С тр . 804.
се са овога меега у друштву широм и остаће у насљедству и потомству нашем. Ово што слушате, казаћете другом, сродиику и знанду, слуги и детету, ови иак говориће даље и реч Божја, одавде речена, донеће тада у истини плода стострукога. в.) Осим свега тога ово је место и царска палата, место нарочито дара Свемогућег. Пред престо Његов овде можете свагда стунити, изнети жалбе и невоље и иомоћ тражити. Легеон херувима, сераФима и анђела престолних стоје онде невидљиво, да изврше с места вољу Саваота и да вам помогну. Ту ће вам се поделити правда, ту ћете добити милости, ту утехе, када вас сав свет напустио буде. Ово је дом уточишта од светских неудаћа. Ово је иристаниште тихо, које постави Господ носред мора греховнога. Овамо ћете се спасти од бесних вала узбурканих страсти, од вртлога животнога. Овде буре нема, овде је мир и задовољство. Около свугде бесни олуј, запљускују силно вали, али је Господ рекао, да овом месту ни врата од пакла нахудити не ће. Ето љубезни! толико нам вреде храмови Божји! Да немамо овог дома светог, значило би за душу толико, као да немамо јарког сунпа за тело наше. Изгубили би се у мраку, смрзли би се, пропали би! П. шта смо дужни од своје стране чинити храмовима Божјим? Како ћемо показати, да денимо значај њихов? Како ћемо се показати благодариима на свима добрима, која ш њима добијамо ? а). Пре свега дужни смо дом Божји подизати у средиии нашој, украшавати га достојно палати Свемогућег Цара Небеснога и у реду држати га; сиромашним опћииама по могућству на дркву прилагати, јер је ово заслужно дело милости хришћанске. Будимо даклем ктитори, будимо приложници, дарујмо од сваке добити по нешто на цркву, од сваког плода нренисемо део један, јер иа сваки рад ваш и сваки успех благослов је одавде изишао. Белико је пред људима дело, цркве по-
дизати, а пред Бојом то је знатна задужбина! б). Али неје доста храмове нодићи и њих украсити, него се требаш њима користити. Треба тачно похађати цркву, участвовата редовно при светом богослужењу и светим тајнама уредно нриступати. Не смемо бегати од благослова, дарове храма одбацивати и помоћ Божју презирати. Немојмо се лењити, немојмо се ни чим извињавати. Леност ће се, као главни грех од Бога казпити, а извина не ће нам вредити. Имаш посла много, нека је истина: али кад те Господ зове, све ћеш оставити. Јер какав је онај слуга, који себи ире угађа, него господару своме? Не мислите, да време губите. Труд ваш у храму Божјем наплатиће Господ неизмерио и за тело и за душу вашу. Удесите у напред све послове ваше. А када вас звона у име Бога овамо позову, збаците са себе све окове брига и послова ваших и овамо силно потеците. Само је ово нут, који на небо води, а другога нема. Само су овде врата од раја вечнога. Послушајте речи ове сви ви, који за време богослужења по улицама и крчмама грехе гомилате; очеви, мајке, одборпици, скупштинари, занатлије, господари, који дужиост своју напуштате и пример својима и другима не пружате. Почујте и ви удружења и задруге добротворне. Дужност је ваша примером учити и грешнике исправљати, чинити дела милости душевне више нег' тслесне. Слушај и ти драга омладино, будућност је у рукама твојим. Обратите се одмах, који сте од Цркве отпали, осим тела овог немате живота. Поучите се и ви млаки, неодлучии који у цркву само завирите, с једпим оком у храм и небесне ствари погледате, а с другим на свет пун обмана, слатких уживања и ви који стојите на врати, да се осигурате и из нркве што нре умакнете. Не бегајте тужан од храмова светих, та неће се ваљда над вама срушити. Пазите добро драги карловчани, ви имате красне храмове, свечано богослужење, умилно нојање. Осуда ваша биће тим још већа, ако у храм Божји ретко долазите в), Али иеје ни то доста храмове Бо-