Српски сион

Стр. 808

„СРПСКИ СИОН".

Г.р. 50.

једно и врло утјешљта за нас. Утјеха је особито пријеко потребна човјеку у доба кад га стигну невоље и несреће у животу. За д.јецу н. пр. нема веће несреће од смрти родитељске, јер их ови том приликом остављају за увијек, тако да дједа остају сирочад. А ко може бити несретнији од сирочади? Таква несрећа стиже некада псалмоиијевца Давида, како се то разабире из једнога псалма у коме тужно говори: „отац мој и мати моја осшавише ме а . Но из тог псалма впди се да Давид не остаде у тој ирилици без утјехе, јер он говорп даље у њему: „ али Госиод ирихвати ме. " Госиод баш и јест прави отац све сирочади. Он је увијек уза њих и никада их не оставља, јер је он Бог вјечни. Колико и колико сирочади искуси на себи, е се Бог — небесни отац љихов брине за њих и чува их од свакога зла! И за то је за дјецу у вишем степену утјешљива та истина, е је Бог, Бог бесмртан. Но та истина исто је тако утјешљива и за умрле родитеље. Свештеник њеки бијаше присутан код умирања жене њеке иза које ос.таше ситна дјечица. Са неизмјерном тугом ногледаше умирућа мати своју нејач. Тада јој рече свештеник: „ ошац мој и мати моја аставише ме, али Тосиод прихвати ме и . Не ће ли зар учинити Бог тако и са вашом д.јецом? Чувши то, подиже умирућа свој молећи поглед према небу и рече : „Боже, светп и бесмртнп! Не лиши д.јецу моју старања свога! Ј За тијем, утјешивши се доњекле прихвати: „и тако ето стављам нејач своју Богу, који не може умријети". Та истина доноси велику утјеху свакоме у опће човјеку разнима невољама у животу. То нам посвједочава пророк Исаија овијем ријечима: „ једини си ти отац наш; јер Аврам не иознаје нас, и Израиљ не иризнаје нас за своје\ ти си, Госиоде, ошац наха, од увијек је имв твоје: Искуиитељ наш и . Аврам и Израиљ или Јаков, били су ираоци народа вјерскога и бијаху код њега у великом поштовању. Па н ти толико блиски народу јеврејскоме људи, одвратише се, по ријечима пророковијем, од народа свога. и не познају га. Међу тијем није тако са Богом, небескијем оцем: он увијек види и познаје сву дјецу своју. За њега је Спаситељ говорно, да он знаде све нужде наше. Он је отац и нокровитељ свакога појединог у свако вријеме.

То казује нророк рпјечима: ши си, Госиоде, отац наш, од увијек је име твоје: Искупитељ наш ". То исто казује и света црква кад кличе : „ Госиоде, ти си нам уточиштпе од кољена до кољена /" На свршетку да размотримо, на што треба да нас побуђује изложена истина вјере. Свнма је позната нрича о неразумном јеванђеоском богаташу. У човјека тог толико је пзобилно понијела љетина, е бијаху житнице његове премал-.не, да у њих спреми све жито своје, и он одлучи да поруши житнице своје и сагради веће, а кад изврши одлуку своју, намјераваше да рече дупш својој: „ душо! имаш много имање на много година ; почиваједи, ииј, весели се и , „Почивај и хтједе да рече души својој неразумни багаташ, дакле, до тога доба иије имао он још мира, јср и ако је био богат, ипак је желио да сејош ве"ћма обогати и страсг за течењем богатства узнемиривала га. Но сад на пошљетку увндје и он, е има са, свијем довољно пмања, да може живјети као п онај богаташ, ко.ји се но свједочанетву јеванђеља, веселио у све дане дивно. То се види из ријечи, што их хтједе рећи души својој: „ једи, ииј, весели се и . Тако је смпшљао неразумни богаташ, но Бог одлучи друкчије. „Безумниче! ову но% узеКу душу твОЈу од шебе; а што си ирииравио чије Ие бити?" рече му Бог н узе душу његову у свијет загробни. А је ли могао богаташ тај ионијети са собом онамо и евоја земаљска богатства? 0, никада. Око свога земаљског благостања бринуо се он много, а за сгарање о спаеењу душе своје немаше времена. Међу тијем, која је корист човјеку, ако стече сав свијет, а душу своју погуби ? Бесмртна душа наша онредијељена је за жавот вјечни, и за то треба да је наша највећа п главна брига како ћемо спасти душу и стећи живот вјечнн. Св. апостол Јован велп: „ не љубите свиЈета и што је на свијешу. Ако ко љуби свијет, нема љубави очине у њему: јер све, шшо је на свијету, шјелесна шсеља, и жеља очију, и ионос живота, није од оца, него је од овога свијеша. И свијет иролази и жеља његова: а коџ швори вољу Божју, осшаЈе/ до вЈека ". Из свештене псторије познамо/вш личност једну, која се налази у жељи шијела. То је био онај богаташ, који се сиомиње у причи о убогом Лазару и који се