Српски сион

Б р . 50 „СРПОКИ СИОН,- Стн. 809

одијеваше у богате хаљине и весељаше сваки дан на сву мјеру. Из свештене историје позната је п друга личност која је била одана жељи очију. То је био други јеванђеоски богаташ, о коме смо мало прије говорили. који је смислио био, кад му изобилно уроди љетина, рећи души својојој: г душо! имаш много имање на много година; почивај, једи, шј, весели се". За тог су човјека добра земаљска била највећа добра, храном очију његовијех. Има такође људи који за највеће добро држе почасти и славу овога свијета. То су они славољупци, за које рече Спаситељ, да рађе траже славу од свијета, него ли од Бога. Такви су људи одани охолости живота овога. Та тројака жеља синова свијета овога, по ријечима апостоловима, пролази. Само онај који твори вољу Божју не пролази, него осшаје до вијека. Синови вјечнога опа небескога знаду да имају бесмртну душу и зато се више свега стају о в.јечном добру своме, полажући га на Бога и увијек безусловно вршећи свету вољу Божју. II тако дакле ишина вјере. што је размошрисмо, иобуђује нас, да се мимо свега бринемо о сиасењу душе и да наду своју не полажемо на иролазни и иромјенљиви свијет, веЛ Једино на самога Бога. Еоја нам својства бића Божјега открива ријеч Божја ? Шта изражавамо, кад називамо Бога в.јечнијем? Шта изражавамо, кад називамо Бога непромјенљивијем? Какву нам утјеху иружа истина, да је Бог вјечан и непромјенљив? На што нас побуђује та истина? (Наставиће се).

0 назаренима и њиховом учењу. Пише Југ Станинић парох. (Наставак од 35. броја). Како назарени верују и уче о одношају верних према јевхаристији, односно према јевхаристичном хлебу и вину, то нам довољно није познато; но о томе нз ћемо много ни разбирати, нити их у томе исправљати. Рећи ћемо само толико, да се одношај верних према јевхаристичном хлебу и вину дакако, после освећења — сам собом каже, сам собом одређује. Јер ако је јевхаристични хлеб истинито тело, а јевхаристично вино права крв Христова: онда нам се само собом каже, да верни видљиби хлеб и вино, а у

самој стварп тело и крв Христову имају особито иазити и ноштовати. баш као и самога Госнода, Исуса Христа. А да је јевхаристични хлеб истинито тело, а јевхаристично вино нрава крв Христова то је напред довољно засведочено и доказано; с тога се више тиме ни бавити не треба. * Св. наша мати, црква православна сама верује, те и учи своје верне, милу децу своју, да је св. тајна причешћа, односно да је хлеб и вино, или боље и правије, тело и крв Христова у св. причешћу не тек само „право јело и право ниће" (Јов. 6 55.), за духовни живот човеков најнужније, а и најздравије; него да је света тајна причешћа уједно и „права истинита жртва", у којој се „тело и крв Христова нриносе за људе на жртву Богу." Да је св. тајна причешћа доиста „права истинита жртва" у „Догматици" се наводе следећи докази: 1.) речи гамога Христа. Тако је Христос дајући својим ученицима благословљени хлеб рекао: „примнте, једите, ово је тело моје", иа одмах додао: „које се за вас ломи;" а пружајући својим ученицима чашу хвале Христос је рекао: „пијте из н.е сви, ово је крв моја новог завета", па још јасније додао: „која се пролива за вас и за многе, ради остављења грехова". А ломљење, односно резање тела и проливање крви бива само код принашања жртве Богу зарад опроштења грехова. А Христос је доиста и био „јагње Божје", које је узело на себе грехе целога света, и које је принето било, односно које је принело себе на жртву Богу за грехе целога света. 2.) речи св. апостола Иавла: „Гледајте Израиља по телу; ко.ји једу жртве нпеу ли заједничари олтара. Шта дакле говорим ? да је идол што? или идолска жртва да је што? Није; него што жртвују незнабошци, да ђаволима жртвују, а не Богу; а ја не ћу, да сте ви заједничари с ђаволима. Не можете пити чаше Господње и чаше ђаволске; не можете имати заједнице у триези Господњој и у трпезн ђаволско.ј;* (I. Кор 10., 18.—21.) и опет: .„Имамо олтар, од којега они не смију јести, који служе скинији." (Јевр. 13., 10.) У овим местима упоређује се евхаристија са незнабожачком жртвом, те се евхаристија ставља над