Српски сион

Стр. 844

Будућп да у патријарашком двору* нису све дужности вршили монаси, већ је ту било и људи светских — ожењених, овима — који су иначе често имали иосла у двору — никада није дозвољено било, дз стално живе у њему, да својим високоумљем и честим опхођењем, не би повредили част и достојанство патријаршко, већ се стално нребивање у двору натријарашком, дозвољавало само синкелима који су увек били монаси и који су имали своје ћелије близу одаја патријархових. или ако не баш уз ове, оно у једном делу двора патријарашкога. Због тога су се они и називали синкелима т. ј. суЛелијашима — саобитатељима патријарховим; старешина њихов називао се протосинкел. Сви нротосинкели и синкели сматрали су се за сведоке побожног живота патријархова и осим тога називали се некада и иатријарховим ученицима и они су обично наслеђивали патријархе у достојанству им Тако је н. пр. цариградски патријарх Прокл, био ученик св. Јована Златоустога. Када је св. Герман свргнут био с престола патријарашкога, цар Исавр је поставио на иети ученика му и синкела Анастасија. И у нашој овопредеоној цркви задржали су се ови степени дворског свештенства, с том изменом, што су они данас већином титуларна одличја и немају као такови никаква званична делокруга. У Руској цркви, данашњим даном нема синкела ни цротосинкела. П-кснћ (в. к<жи>нх). Патид(сатнии,(1. — Празнпк педесетнице падао је код Јевреја, у педесети дан после празника Пасхе, и Јевреји су овога дана приносили Богу на жртву ирве плодове жетве (Ш. Мојсеј. 23, 15. 16. и П. Мојс. 34, 22. и У. Моје. 16, 9). Овај нразник је такође посвећен био успомени добијања закона Божјег на Синају, јер педесет дана прошло беше од изласка њихова из Египта, па до синајског законодавства. — У недесети дан после славног васкресења Христова сишао се Дух свети на Апостоле и ученике; те услед тога наша св. црква у педесети дан после пасхе, празнује силазак св. Духа — (гоиштки ска таги> Будући да је Бог преко пророка Јеремије (31, 34.) обећао, да ће у новоме завету нацисати закон свој, не само на ка* Овде ее разуме уетројство ваеељенских патријаршија.

меним плочама, већ Духом светим на плочама срдаца оних који верују; — због тога у педесети дан од принесења духовне пасхе, и од правог ослобођења од вечног ропства т. ј. од страдања и васкресења" Христова, шиље нам Господ Духа светога, те нам тиме доказује, да је обећање своје испунио и доказао, да је Он Творац и Законодавац како старог тако исто и новог завета. Силаском св. Духа завршено је велико дело Божанске економије, гледе нашег откупљења, усиновљења и освећења, и установљена је Црква Христова, у којој сви људи, по вери у Христа Исуса, постају заједничари благодатних плодова откупљења и насљедници царства Божјег. Време између Пасхе и Силаска св. Духа назива се педесетницом у колективном смислу, а празник силаска св. Духа, такође се назива педесетницом, као педесети дан од св. Пасхе. Двадесет пети дан (среда четврте седмице по Пасхи: између Пасхе м Духова назива се препоиоклжТшх. 0 преполовљенију сећа се наша света црква уласка Христова у храм — о половини јудејског нразника, — којом приликом учећи „о води живој" рече: „ко је жедан нека дође к мени и иије". На послетку педесетницом или пентикостарем назива се богослужбена књига, у којој се налазе недељне и седмичне службе у току педесетнице и седмице после силаска св. Духа (в. ПжтикостарТи, ТрТЧрда). — Празник педесетнпце, назива се код нас Духовима, и тога се дана храмови наши ките зеленим грањем и уноси се у њих зелена трава. Мисли о проповедништву. Бирај шта ћеш читати — боље не читај ништа него да читаш књиге средње руке. Младићи треба с почетка за сваку струку да читају само ремек-дела, док им се укус не учврсти... Особито млад говорник, који се мисли иосветити ироповедништву, нек се чува од лектира рђавих и неукусних проповедника. ■3* Људи проницава духа и који брзо схватају, боље напредују у говорништву, кад читају говоре проповедника него кад уче правила и саму вештину. Бл. Августин.