Српски сион

Б р . 51. „СМСКИ у крило временој и вјечној пропасти. Таквој опасности, али до душе врло брзој оиасности, дјеца се излажу, ако се шаљу у нехришћанску школу, школу, која хришћанску вјеру и хришћанску наравственост запоставља или баш уништава. Пошто дјетињи дух још није дошао до зрелог разума, то он не може остати у нехришћанској атмосФери нехришћанске школе душевно и наравствено з^рав, он удише ту атмосФеру; он нема снаге да ју истисне, и тако се он мало но мало трује и постаје безвјеран или бар равнодушан ирема хришћанским идејама. С тога је света дужност родитеља, да дијете удаљи из те атмосФере г) Учитељ је, као што смо видјели, у школи замјеник родитељски. Али баш за то, што он то мјесто заузима, с тога је даља дужност родитеља да учитеља иомажу у његовом звању, паиме тиме, да се брину за одржање његовог авторитета у срцима дјетињим. Они морају дјецу подстицати на послушност према учитељу, они им морају уливати у срце поштовање, љубав и иовјерење у њега; они морају све чинити, што је кадро да иодупре и осигура успјех његове мучне дјелатности. Што учитељ дјеци иронише, на то их они морају са своје стране подстицати и морају са своје стране давати важности оним казнама, које је учитељ принуђен да даде: једном Рјечју, родитељски авторитет мора заједно с учитељевим авторитетом свугдје радити да једну сврху васпитања заједнички остваре. То би било неразумно и уједно дужности противно кад би родитељи на супрот радили учител,у, кад би дјецу нротив њега у заштиту узимали, и кад би га у лицу дјеце хтјели укорити или баш оисовати. По томе би се видјело да они не познају потпуно своје васпитне дужности, а ношљедице би за дјецу могле бити само најжалосније. д) За тим, ако дјеца стуие у школу, не треба мислити, да лична, васпитна дужност родатељска нрестаје. Школа надопуњује само родитељско васпитање; али она га не укида, она га не сматра сувишрим. Стога родитељи не смију мислити, ако би им дјеца у школу стунила, да им не би било нотребно ама оаш никако водити бриге о васнитној настави; да би они смјели и могли у том ногледу све школи нрепуститн. Шта више они су са своје стране обвезни, да школу иодуниру и да заједно с њом раде, и да дјецу подстичу да науче што им је у школи нредавано

(ЖОН - С тр . 843 и да им при том у помоћп буду. Ако се родитељи за школу баш никако не брипу, тада ће и дијете ностати раднодушно према школи п нрема оном што школа од њег изискује: и тиме се сирјечава сваки добар успјех школе и њенс наставе. С тога родитељи треба да се у том иравцу побрину, и да распитају учитеља о владању дјеце у школи, као и о њиховом нанретку, да могу даном приликом на прави начин томе помоћи з) Али и учителт је обвезан, да чува у школи родитељски авторитет, и да га у срцима дјетињим на сваки начин утврди. Дужност му је, да у дјеци усади љубав, цоштовање и послушност према родитељима, и да их за сваки прекршај тих дужности ирема родитељима озбиљно укори и данам приликом казни. То би значило да он не иознаје добро своје дужности, кад би учитељ нред дјецом корио родитеље или их псовао. Опази лп он на понашању дјетињем да су родитељи зансмарили своју васпптну дужност, он треба, у колико то до њега стоји, да тај недостатак надокнади. У очима дјеце он несмије ионижавати родитеље, он мора такође њпхов авторитет чувати. Шта више и код оне дјеце, која су с крввње својих родитеља покварена, ва.Ђа да се тог правила држи. Као што родцтељи морају с њим заједно радити на васнитању дјеце, то мора и учитељ с њима заједно радити. Узајамни договори између родитеља и учитеља о ерествима, која би се имала заједнички уиотребити у интересу васиитања и васпитне наставе код овог или оног дјетета, врло се преноручују за потпомагање оног заједничког рада. Тумачење речи и назива, који се у црквеном језику употребљавају. По Михајловском „Словару" и другим изворима ради Ст. С. ИлкиЂ. (Наставак) Протосунгслк или још иравилније протоа-нкмх, рго1о8упсе11и8. Назив зупсеП долази од речи се11а — Лвлија и значи човека, који живи с неким у једној ћелији или у близини исте. Прва дужност еинкела и нротосинкела је да живе у патријарашком двору. Према томе они, оспм дужносга која их иде као домаћу чељад патријархову они морају прииадати монашкоме чину, којега и сам натријарх носи.