Српски сион

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 839.

љашљег — видљивог света. На том иољу реалаих пстраживања дивно се развио материјализам, који, са својственом му смелошћу, изјавио је, да у свету делује и ностоји само „сила и материја", чијим узајамним радом постаје сав свет, а и сам човек није ништа друго, — до продукат нрироде, те Фактички је он само „опо, што он јесте", а све оне појаве, које се зову духовнима, или су само промена облика оних истих сила природе, или измигаљотина појединих заинтересованих лица. Када је за тим Дарвин изашно са својом познатом теоријом о произлажењу облика, тада је тај оштроумни производ натуралисте постао као неко ново откровење за науку, и она поче усрдно пронагирати Днрвинизам, нримењујући законе његове свима облицим I бића — од растења биљке, па до кретања небеских светила; а иопуларизатори његове теорије смело проповедаху о пореклу човекову од мајмуна. Паралелно с тим трудила се и историја, да појаве духовног света сведе на земл>игате материјализма. Тако је н пр Бокл порицао религији и моралу сваки значај у историји цивилизације, а Дреиер у свом познатом делу „о сукобу религпје с науком" црта религију"као непријатељицу науке и сав нрогрес гледа само у томе, што је наука, коју је, тобоже религија силно угњетавала, сама себи мало по мало крчила нут, кроз зградишта инквизиције и полако разгањала умни мрак, који је религија неговала. Ако додамо овима још цео кор у своје време веома понуларних материјалиста, као гато су Бихнер, Фогт и Молегаот, чије су идеје многе публицисте нроповедали с Фанатичким заносом, — тада ће бити јаено, загато је паука у опће добнла материјалистички правац, те све остало, гаго је било ван граница материје, или се игноровало или саевим порицало. У таком положају налазила се наука течајем читавих деценија; а утецај материјализма био је тако силан, да ]е ударио иечат на све научие погледе друге половипе нагаега века и нагаао себи најпосле последњи израз у т. з. практичком материјализму т. ј. у одногаају, који је од-

рицао све што је свето и идеално. Узалуд су се дизали многи гласови строго озбиљних људи против таког једностраног утецаја : њих нису слушали, док најпосле сам живот није оборио материјализам, као сасвим једпострано гледиште, које није кадро да удовољи питањима вечног духа. Прве ударце материјализму нанела је сама нрецизна наука, која брнжљиво истраживгаи појаве, које су иодлежале њеном изучавању, догала је до убеђења, да у њима није све само резултат спајања силе и материје, да они имају и такове стране, које нас гоне да нретпоставимо ирнсуство и деловање Фактора, који је ван граница материјалног света. Но особито јасно ово је постало тек тада, када је психологија, која се дотле кретала само у априорном и метаФизичком кругу, прибегла чисто научном, експерименталном методу истраживања психичких по^ава. Том приликом с нозитивношћу тачног истраживања било је доказано, да исихичке силе нису исто што и Физиолошке, те да у последњима има такав елеменат, који не да објаснити с материјалистичког гледигата. Ис траживања те врсте умножила су се у последње време тако силно, да је материјализам, као научна теорија, изгубио сваки кредит и уступио место своје агностицизму, који, нехтијући признати позитивно суштаствовање натприродног начела — назва исто „непознатим". Но та њихова ма^сторија није ништа друго до жалосни покушај да се спасе стари кумир, коме је већ одзвонило. Новија наука у лицу њених најбољих нредставника, не само да је прекинула са материјализмом, већ не признаје ни агностицизам. 1 Горким искуством дошла је она до убеђења, да у колико је материјализам крајње једвостран, те дакле и ненаучан, јер узима у обзир само једну страну појава, забацујући другу — у толико је агностицизам неоснован, јер хотимично затвара очи нред појавама, које имају огроман утецај на цео живот, те су управо извор свега оног, што је боље и узвигаеније у човекову животу. Тако се ето 1 Ср. о том леп чланак у „Хрисмн. Чтенш" за 1896 г. „ Агностицизмђ какг Јпроеозерцаше цо ваззрЂнш Макса Мголлера".