Српски сион

С тр . 829.

од казни. Свакако би мало људи грешило, кад би за казан греха — знали. У иотврду тога сећамо на јеванђеоску причу о богаташу и убогом Лазару. Тек „у паклу, кад беше у мукама" видео је и знао је богаташ, како му је живети ваљало и шта му је чинити требало; а његове речп: „молим те, оче (Авраме) да (Лазара) пошљеш кући оца мојега, јер имам иет браће: нека им посведочи, да не би и они дошли на ово место мучења" (Лука, 16., 27.—28.), јасно доказују и сведоче, да он не би онако и оно чинио, како је живео и што је чинио, док је на земљи био, само да је знао, да ће доћи „на место мучења"; а ван сваке је сумње, да би богаташ у загробном животу радо оно чинио, што му је у земаљскоме животу чинитп ваљало, само да је могао, само да се у загробном жилоту добра дела урачунавати хтела. А кад се ми Богу молимо и Богу жртву приносимо за онога брата свога, који је за нас умро, ми тиме засведочавамо тројаку веру: а.) да доиста постоји други загробни живот и да наш умр..и браг живи тим другим животом; б.) да доиста постоји награда ва добра. а казна за зла дела и да Бог, као нраведни судија, добре награђује, а зле казни: и в.) да је Бог пун милости Отац, који ирашта сину своме учињене грехе, не само онда, када му се он сам моли, него и онда, када се за њега са вером моле браћа и другови његови, јер се он сам молити не иоже. А ту веру проповедају „Мојсије и пророци 4- ; „њих је требао слушати" богаташ са браћом својом; њих треба да слуша" и сваки, који хоће да избегне „месго мучења". Ту веру потврдио је и Христос, Божји Син; те нам ту веру још и више примати и веровати треба. Јест ту нам веру веровати треба; јер како верујемо, онако ћемо чинити; а како чинимо. онако ће нам бити у другом, загробном животу.

Из Саборског Одбора Саборски Одбор преузео је у седници од 15. 16. и 17. дец. о. г , под председништвом Њег. Високопреосвештенства г. Мироиа ПиколиЛа, извештај свога пододбора, изасланога на ту цел: да, према

изричној жељи ЕБегове Светости, преузвишенога г. патријарха Георгцја БрашсовиЛа, испита у чему су тужбе преосвећенога г. епископа Гаврила Змејановића односно пријавитеља му Павла Еремића и Стевана Павловића, даље др. Ђорђа Красојевића и другова му конгреских посланика н напокон Јована Грујића новинара — дигнуте против Нзегове Светости ради наводног оштећења разних црквених општина протопрезвитерата сомборскога, у својству протопрезвитера сомборскога, затим манастира Бездина, епарх. фонда Темишварскога и разних црквених општина епархије Темишварске, у својству епископа; нар. црквених фондова, у својству митрополита-патријарха српскога. Извештај пододбора потписан је архимандритом Иларионом 1'уварцем као председником, и Јосшјмм ЈагиЛем као известиоцем, а износи 25 табака и има узањ 90 разних прилога. Пошто је Саборски Одбор саслушао извештај пододбора и све прилоге му, те проучио тужбене ствари у сва три правца, а еаслушао и спонтано изјасњење Нзегове Светости, којим је исти, излажући своје скоро 40 годишње деловање на црквеном пољу у појединостима, колико их се за толики размак времена сетити могао, означио све те тужбе као кле • вете — решио ;е Саборски Одбор једногласно, иа основу свестраних изви^аја иододбора: да одбија све три тужбе као иосве неосновапе. Решење ово има се доставити преосвећеном г. епископу Гаврилу Змејановићу, саопштити Његовој Светости преузвишеном г. патријарху Георгију Бранковићу, поднети св. Архијерејском Синоду и високој краљ. угар. државној влади. Пододбору, а наиме известиоцу његову Јосифу ЈагиИу, стављено је у записник захвално признање Саборскога Одбора на огромном труду и савесном извиђен?у поменутих тужаба. Сходно другоме једнодушном закључку Саборскога Одбора, одао се исти корпоративно Нзеговој Свзтости преузвишеном г. патријарху Георгију Бранкови&у и