Српски сион

С тр. 819.

вредности установити, а књиге и рачуни у истој вредноти водити. Концем године 1899 имаду се књиге, рачуни и очевидници, којих се коначне своте или индивидуалне ставке прениети имају за будућу годину 1900 и нове књиге, рачуне и очевиднике закључити, пак коначни послиедци односно иидивидуалне ставке у аустријској вредностп имаду се полаг размјера, полаг којег је један форинт аустријске вредноте једнак вреднотк од двие круне, а један аустријске вредноте једнак, једнак вредноти од два филира, прерачунати у крунску вредноту. а у крунску вредноту прерачунате те своте истакнути црвеном тинтом испод коначних послиедака аусгријске вредноте. Пренос (преостали заостатак, односно показујућа се преплата) имаде се само у крунској вредноти прениети у књиге, рачуне и очевиднике за год. 1900 Почам од 1. сиечња 1900. имаде се код дозначивања, обустављања, расиисивања, прописивања и књвжења као и код очевидности, побирања и квитирања, пристојбах, тражбинах, дуговина, разних даћах и т. д. упорабити само крунска вреднота, а т) и у оном случају, ако би прираст или отпад потицао још из године 1899. установљен у аустријској вредноти, која се дакле у крунску вредноту полаг реченог горе размјера прерачунати имаде. Почам од 1. сиечња 1900. имаду се у свим рачуноводственим и благајничким главним и помоћним књигама, дневницима, очевидницима, новчаницима, намирама и свим иним тисканицама на мјесто „форинте" и „новчића" употребити ознаке „круна" и „филири", ну тисканице с ознакама у аустријској вредноти, које се још у залиху налазе, имаду се и даље употребити али прије него се у порабу узму, имаде се означење ступаца- за аустријску вредноту нретворити у крунску вредноту. За скраћено означење круне и филира имаду се слиедећи знакови рабити: Круна—К. Филира—Ф. У оним случајевима, када се свота словима изразити имаде, треба рећи „Круна" и „Филир" потпуно исписати. У Загребу, дне 3. просинца 1899. Гроф Куен Хедервари в. р.

НЕЗВАНИЧНИ ДЕО. Катихетична предавања Арсенија Царевекога удешена према пространом хришћанском катихизису православне цркве. Превео с руског Вељко ЛуниЋ парох. (Наставак). VIII. Бог је дух свемогу^и. — Он рече и постаде ; он заиовједи, и показа се. Псл. 33. 9. — Бог нага на небесима, творн све, што х.оће Псл. 115. 4. — У Бога је све м.огуће што рече. Лука 1. 37. — Бог зове оно што није као оно гито јест. Римљ. 4. 17. — Не бој се, јер сам ја с тобом; не варам те: јер сам ја Бог твој; укријепиЛу те и шмоИа (Гу ти, и иодупријеНу те десницом иравде своје. Исј. 41. 10. У посланици к Римљанима вели аностол Павле за незнабошце, да су они могли познати Бога, будући да је Бог дјелима својима довољно јасно открио своје невидљиво биће и своју вјечну силу. Па створењу свијета моглп су наиме незнабошци, по рпјечима апостоловијем, видјети ту силу Божју са свијем јасно. Како је неизмјерно велика морала бити сила, која створи толико велик свијет! И ту силу има Бог од вјечности , рад чега је и назива апостол вјечном силом. Иначе се та сила назива свемогуштвом Божјим, које ћемо савршенство бића Божјег сада да размотримо. Еле — шта ми изказујемо, кад називамо Бога свемогуЛијем ? „Вјерујем у једног Бога оца, сведржитеља, творца неба и земље, и свега видљивога и невидљивога" — тако читамо у првом чланку символа вјере и тијем исповједамо, да је Бог открио своје свемогуштво поглавито у створењу свијета. И за то да размотримо, како се то догодило. Кад је Бог хтио да створи видјело, он рече: „ нека буде свјетлост /" И одмах, ио ријечи Господњој, постаде свјетлост. Кад је Бог хтиода земља пусти из себе биље и траву, што носи сјеме и дрво родно, а он рече: „ нека пусти земља из себе биље и траву, ишо носи сјеме и дрво родно". И одмах на ријеч Госпоњу пусти земља из себе биље и траву, што

/