Српски сион

С тр . 820.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 51.

носи сјеме и дрво родно. Дакле, тек што је творац изрекао оно, што хтједе, одмах се на његову ријеч и догоди све. Псалмопјевац Давид изсказује то овијем ријечима: Ћ он рече и иосшаде, он заиовједи и иоказа се и . Еле што Бог хоЛе, то он може учинити, и ,то се мора збити. Али тако не бива код људи. Имао отац јединца сина, кога је врло миловао. Син се тај опасно разбољео и патио се врло. У мукама својима пружаше он руке своје према оцу и викаше иза гласа: „ах, како ме боли! оче, помози!" Колико је отац желио да му иомогне !Али — он није био кадар да му помогне. Силно ожалошћен гледаше он тек у болесника и размишљаваше у себи: „0, дијете, моје. како ли би ти иомогао, кад би само могао!" Чега дакле немаше тај отац у овом случају? Очевидно је, да је имао жељу, вољу да му помогне али немаше снаге за то. Ете у људи Је жеља или воља да учине нешта, и снага којом бп требали да то учине често, неједнака. На против у Бога налази се и жеља и снага у једнаком одношају једна према лругој, оне су равне једна другој, шта Бог хо&е, то он н може. То казује и псалмопојац Давид кад вели: „ Бог наш на небесима и на земљи, твори све, шшо хоЛе," а то баш прије свега изказујемо и ми кад називамо Бога свемогућим. Људи много шта не могу, а Бог, напроуш у љшжЈ' же. „У Бога је све могу&е, што рече," река.о је, напримјер, Арханђео Гаврил ГГресветој Дјеви Марији кад је запитала, како је могуће да се испуни на њо.ј благовијест, и да ће родити Спатитеља, и тиме иоказао, е се свемогуштво Божје мора разумијеваги и тако, да нема ничега шшо Бог не би могао. Једаред је неки побожан и учен свештеник посјетио знанца свог једног, кога је син већ, полазио школу и учио катихизис. Свештеник хтједе да види колико је дијете научило и разумјело из катихизиса, и између осталога запитаће га: „реци ми, чедо, шта је то свемогуштво Божје?" Дијете одговори: „не знам" — „тако је, чедо моје" рече на то свештеник „ни ја, ни сви мудраци овога свијета не знамо такође, шта је то свемогуштво Божје; али вјеруј, да је свемогући Бог створио и доселе одржава и тебе, твог оца, твоју браћу и сестре, и то ће бити доста за тебе дазнаш". Зар збиља, питамо, није знао свештеник та.ј, шта је то свемогушгво Божје? Испоредимо

дјело људско и дјело Божје. Сваку кућу, на примјер, мора ма ко саградити. А колико има око тога посла! Ту треба да је градитељ, који руководи послом, работари, који израђују посао, материјал за грађевину и т. д. Посао обично отпочиње тиме, да градитељ најприје саставн план како се има кућа саградити. Кад би сад могао градитељ једном ријечи својом подићи кућу како ју је замислио, то би већ и то било знак великог могуштва. Али без работара, без материјала, без извјесног неког времена не сагради се никаква грађевина. II кад послије много труда човјек напошљетку сагради грађевину своју, то је и та глађевина сићушно дјело ирема саздању свијета. А сад размислимо и о Творцу и о томе како је он саздао свијет. Јели он имао материјала из кога је саздао свијет? Није. Он је саздао свијет из ничега. Ако је требало што год да постане, он је просто рекао: нека буде! и би онако, како је он хтио. Како је то непостижно! По ријечима апосголовијем „ Бог зове оно шшо пије као и оно шшо јесш " то јест, зове да постане и буде оно што не иостоји. И та је ријеч Божја ваистину дивна и непостижна. Такве снаге нема ријеч човјечија. Та непостижна снага и моћ прииада једино тек ријечи Божјој, и њу баш ето не могаше да схвати свештеник тај, а не може да је схвати и разумије нити и један мудрац овог свијета, па чак ни сам анђео. Саздавши све својом свемогућом вољом, има Бог такође и власт над свим створеним, над свим небеским и земским силама. Томе на; учи свештена историја, Сјетимо со, на примјер, изласка Јевреја из Мисира. Код Црвеног Мора пријетила је Јеврејима ужасна опасност: пред њима море, а за леђима Фараон са силном војском. Но у таквој опастности не остави Бог Јевреје без помоћи. На њима ноказа он тад своје свемогуштво, јер заповиједи мору, и море се раздијели, и Јевреји црођоше кроза њ' по суву. Исто тако показа он свемогуштво своје и на непријатељима њиховима Мисирцима, јер и опет заповиједи мору и море се врати на сво.је мјесто и Мисирци се подавише. „Ко је као ши Госиоде? Десница твоја, Господе, ирослави се у сили !" клицаше народ Божји у пЈесми благодарници, кад видје то велико чудо спасења свога. Ту исту дивну иомоћ опјева и псалмопојац Давид у