Српски сион

В рој 51.

овим ријечима: „Кад иза^е Израиљ из Мисира, дом Јаковљев из народа туђега, Јуда иостаде светињом његовом, Израиљ досшојањем његовим. Море видје и побјеже... Шта је с тобом море, што побјеже ? Пред лицем Госиодњгш треиеЛи земљо /" Нама Хришћанима представио је тако рећи очигледно свемогуштво Оца небескога онај, који је образ Бога невидљивог, наиме Син Божји, Госнод наш Исус Христос. Он је такође заповједио мору и в.јетру и они га послушаше. Било то на језеру Галилејском; ученици Исус Христови пловише с једнеобале на другу. Ноћу подигла се ужасна бура и они се налазили у опасности Тада рече Исус Храстос мору и вјетру; „Луги* ирестани" и вјетар ирестаде и наста велика тишина. То је била свемогућа ријеч, којој се зачудише ученици. У' страху говораху они један другоме: „Ко је дакле тај, да га и вјешар и море слушају и 1 свакако, да је Сиаситељ наш био обичан човјек, не би он никада могао заповједати вјетру и мору. Чак и најсилнији цареви на земљи нијесу кадри да то чине. Некада је у Данској владао Краљ, који се звао Канут. Њега су прозвали великим и господарем мора., јер су под њега спадале многе земље и мора. Једаред је тај Канут стајао на обали морској, окружен свитом својих дворјана, који су преузносили моћ његову и говорили, да је он господар мора и земље, и да нема ничега, што он не би могао. У то вријеме подиже се страшна бура и морс^и ваиови покуљаше са шумом на обмлу. Краљ заповједи да му донесу столицу и сјевши на њу рече иза гласа: „Ово је моја земља; ја сједим на њој, као год што је и море моје, што је оплакује. И за то заповиједам ти море, престани и не кваси ногу господара. свога! -1 Но море је све више беснило и све јаче запљускавало краља. Тад устаде краљ, и иоказујући на себе, рече дворјанима својима: „видите, то је ваш краљ\ и За тијем погледавши на узбуркано море и подмгавши руку према небу, рече; „а ондје је — ваш Бог! и Међутим тога не би било, да је Канут велики био заиста господар мора; тада би му се море покоравало. Али човјек нема над њиме власти; тек један је, кога слушају вјетри и море и све, — а то је Бог. Непостижна ова истина вјере за нас је

врно утјешљива. Син цара земаљског нема сам по себи моћи и силе, али ушљед моћи оца свога постаје и он силан. То исто важи и за све нас у одношају према Богу. Ми сами по себи не имамо снли, али силом и могуштвом Бога — нашег небеског оца постајемо и ми силни. Та нам се моћ даје поглавито онда, кад нам је нужна помоћ, наиме приликом разнијех невоља у животу нашем. Сам Бог захтијева, да се ми у невољама својима обраћамо њему. „ Призови ме у дан туге. Ја % те сиасти, и ти Иеш мене ирославити", гово рио је он, на иримјер, Давиду. Еле Отац наш небески сам нам обећава иомоћ своју. Од нас он изискује тек једино да га призивамо. Али призивати морамо га од срца и с тврдом вјером, да ће нас он услишати, јер се једино под тим условом можемо надати од њега помоћи. А да ћемо ту помоћ заиста и добити, посвједочава нам опет Давид, коме је Бог често у помоћ притицао, говорећи: „ Он исиуњава жеље онијех који га се боје, чује плач њихов и сиасава их и . Истина, у невољама често је људиматешко да призивају Бога са потпуном вјером и ноуздањем. За то се и налази у ријечи Божјој врло много мјеста, којима нас сам Бог понукава, да га призивамо у невољама својима. Једно такво пуно утјехе мјесто налази се у књизи пророка Исајије и гласи овако: „ Не бој се, Јер ја сам с тобом; не варам те: јер сам ја Бог твој; укјМЈетФу ше и иомоЛи &у ти, и тдуириЈе&у ше десницом иравде своје". Прве ријечи: „ пе бој се, јер ја сам с тобом ", заиста су ријечи љубећа Оца. Не умирује ли се зар, на примјер, страшљиво дијете идући по опасној стази, кад му рекне отац: не бој се, ,јер ја сам с тобом ! Исто тако н те ријечн Божје умирују и нас. „ УкријетФу те и иомоЛи Иу ти, и иодуиријеЛу те", говори даље Господ и тиме нам даје три обећања пуна утјехе. Прије свега обећава Он да ће нас укријеиити, то јест, да ће нам дати снагу, кад наша снага стане малаксавати. И заиста, он, по ријечима пророка Исаије, даје умореноме снагу, изнемогломе крјепост". Затијем обећава Баг да ће нам иомоЛи и иодуиријети нас, то јест, да ће нас сачувати од пропасти. А да он то чини, јасно нам посвједочава историја многих праведника и историја народа. Године 1812.охоли