Српски сион

Стр. 10.

-СРПСКИ СИОН."

Бр. 1.

очима на дела наша, потрудимо се и делајмо „док је дан". Радимо док можемо, т. ј. у садЈашњости, врлинама и добрим делима хватајмо души места нред Богом, а имену достојна места у иовесници, не губимо дана у нераду или штетном раду, јер ово повлачи за собом каштигу Божју а клетву најдаљег потомка. Потрудимо се, дакле —- „кроз уска врата проЛи", угледајмо се на старе нам наше, па као они тако и ми живимо и умиримо са вером и са народношћу својом. Обогаћавајмо ее мудрошћу коју нам св. црква пружа, јер та мудрост чува од охолости и гордости — тих тешких болести данашњега века — јер „ охолост долази пред погибао, и ионосит дух пред тхроиаст и . (Пр. Сол. 16, 18.). — Љубимо братску слогу а клонимо се свађе и раздора, јер „ко тгочне ев/фу отвара уставу води (Пр. Сол. 17, 14.) а „од ината нема горег заната". Гледајмо сваки свој посао, јер један човек не може све знати, а ништа горе него мешати се у оно што не разумемо. Ово напомињем с тога, што је ова болест јако заразила данас Србина не само по градови но и по селима. Надриученост и надриполитичарење оће да отме маха иред правим и иречим занимањем ; но такови који се томе одају заборављају на речи св. Писма: „ко ради своју земљу (свој иосао) би%е сит хљеба; а ко иде за безиослицама, наситиЖе св сиротиње " (Пр. Сол. 28, 19). — Чувајмо добро своје и не напуштајмо га. Радимо и штедимо, јер „с лењости угибље се кров, а с немарних руку прокисује куТт". (Проп. 10, 18.); а пословица вели: у радише свега бише, у штедише још и више. Радећи и штедећи сачуваћемо се од дуга, јер „ богат госиодари над сиромасима, и ко узима у зајам бива слуга ономе ко]и даје". (Пр. Сол. 22, 7.). „Дуг је зао друг" (Посл.) Ако на све ово пазили будемо посведочићемо с једне стране, да смо оне велеважне натписе над улазом у Н. Годину разумели, те да идемо путем живота, а бежимо од онога к смрти; с друге стране посведочи ћемо да нам је иомен в прошлост наших старих не само на језику но још већма на срцу. Тада ће нас благослов Божји иратити, „ који и без муке обогаЛава ". А где је Божји благослов, ту ће бити и сретна нова година. Амин. Ђ. К.

Прослава четрдесетогодишњице протођакона Филипа Радичевића. Ова је свечаност прослављена на Цетињу како је то честити г. Радичевић и заслужио. Поводом тим служио је у тамошњој манастирској цркви св. Петра св. литургију високопреосвештени г. митрополит Митрофан. После св. литургије изговорио је високопреосвештени присутноме слављенику ову досада јединствену беседу: „Раве Елапи, н к^крнш лил -к Еких есн К"кр ен, внндн вг. рлд«стк Госп»дл твоего." Мат. 25. 21. Пречасни и драги оче иротод јаконе! „Данас се испуња 40. година, од када си у овоме светоме Храму Божпјему примио благодат дјаконске службе. Ти. и ако си имао довољно спреме и способности, да тај свети чин већим замијениш, нијеси то никако хтио учинити, него као: рикш своме светоме чину све до данас си вјеран. Тп си у томе светоме чину, најприје као дјакон, и послије као протодјакон, пред ћпвотом великога угодника Божијега Светога Петра Цетињскога Чудотворца, кроз .тако дуги низ година, најтоилије молитве, неуморно, а вазда свесрдно приносио Богу, за здравље и дуги живот Њихови]ех Височанства Књаза Пиколе и Књагиње Милене; за здравље, срећу и напредак Њихове Узвишене Дјеце и свега Њиховог вјерног и храброг народа. За вријеме твога 40-тогодишњега дјаконскога службовања, на катедри ове митрополије, један иза другога, мијењали су се 4. митрополита. У твојој служби, у потпуноме смислу, твога дјаконскога чина, вазда си знао одговорити својој светој дужности, на њихово потпуно задовољство. Поред твоје црквене службе, ти си и у њиховој канцеларији вјерно и ревносно обављао и дужност њиховог тајника. И изван црквене службе, ти си — драги протодјаконе — како у мирно, тако и у ратно вријеме знао вјерно и иоштено послужити свога Узвишенога Тосиодара и домовину, и у грађанским дужностима, које су ти према околностима како кад биле иовјераване. Таква твоја родољубива дјела достојно је наградио Његово Височанство наш иремилостиви Тосиодар Ењаз Никола разнијема црногорскијема, рускијема и другијех владара орденима.