Српски сион

I р. 2 „СРПСКИ

ншпта. Сила понора неће никад тако јака бити, да га претегне, заго, шго Бог њиме равна. Но од свих тих начина, којима се људска или олабосг илн неверсгво труди, да религији на њеном путу смега, најжалоснији је можда, она.ј, ко.ји на данашње време против ње сви заједнички употребљавају, а. то је индиферен,шизам , који је на све стране овладао. Напредовала религија, или назадовала добијала или губила, слабо је коме стало. Те равнодушности ваља се више бојати него икоје буре. Јер позицнје религији какве год биле, изазивајући је на судар, челиче јој борце; дочим се борци онозиције, у почетку врло жестоки, постенено примирују и на.јзад подлежу. Гониоци религије, потпаљујући ломаче, уливаху срчаност у груди мученика, чија крв беше семе за нове верне; с друге стране су религиозни списи служили као гладплице за пооштравање духова у вернима. II данас још имаде доста „научењака" који сеју оштре софизме против религије. Но све је то узалуд! Ти силогизми иступљени, падају, те на срамоту својих поборника уступају пут религији. У данашње време истина, да се не води жестока борба, нити се чује звук трубе, која подстиче праве Хриигћане на одбрану вере и св. олтара,. Данас се ћути, но по том путу, прикрпвеном ћутањем потајно наиреду.је претња, а поткопи се ближе зидовима тврђаве. У нас је таково време завладало, да се данас врло мало о религији размишља Данас се велича морал и поштење, а о религији нико п не говори, — као да баш религија ннје онај најбитнији принцпи, који јвдини може да учврсти морал и поштење. Многи су тог иогрешног мишљења, да су за уздржање од људских похота за отклоњење погрешака, за ојачање врлине, а н за то, да се у поједином грађанском телу одржн и благостање — за све то, да су довољни људски закони, казне и награде људске правде, а свако друго средство, што га религиозне идеје пружају, да је бескорисно, излишно. Но та погрешка је не само по приватно него и по опће добро врло штетна, јер се ни оно друштво ни онај морал не може одржати, који нема за свој основ религију. Врло важна теза, а и достојна нажње, за коју вас молим, да ми је поклоните, и чујете доказе. Неправедно се хоће, да прећутн, да су

СИОН." С тр . 25

стари уређивачи људског друштва религију у помоћ прпзпвали и њеном помоћу спасавали непорочност и скупљали интересе приватног човека у центрум општег добра. Једпно номоћу религије привести се могао народ властима, власти отаџбинн, а градовп и народи моћним средством узајамне заклетве, на чување својих и заједничких дужности. А ми, који се дивимо тој старој мудрости. апсурдном контрадикцијом хоћемо да пркосимо религији, и то оној религији, која свугде дивно делује н бркне се, шта више, п о сваком зампшљају људском. Закони су постављепи, — истпна је; али све кад би они н достатнн били, да обезбеде сигурност и морал грађана, што никако нису, — то н та и толика њихова достатност, какова год да је, произлази нарочито из релнгиозних идеја, које упућују духове на дужно ношговање. Ко се унути на далеки пут, па достигне здраво п сретно своју мету, не би право просуђивао кад би сву заслугу, за брзо и сретно преваљени пут, принисивао својпм ногама или дурашности својих коња; јер ја мислим, да више, па и највише за то заслуге имају онп, који су врлетне пределе снизили, снпжене пидпгли, мостове саградилн те тако, уклонившп са свију страна запреке, утрли и олакшали нутницима путовање. Велика је моћ религиозних идеја ио друштвене законе! Али, кад би нестало уверења о вечном Законодавцу, којп присуствује и мнмислима и делпма, који моћно и праведно награђује све п свакога, — моћ би закона сувише слаба бпла, па и морал грађана, а и добар норедак грађанских заједнпца био би сувише слабим одбранама иоверен. А да би ту истину што јасније изнелн, бацимо часком иоглед на унутарњи живот друштвених тела И1та видимо? Сваковрсне контрасте: слабост и силу, ропство, госиодство, снромаштво и богатство. иотпштеност и охолост; власност потискује сажаљење, правда доброчинство, а слобоцу злоупотреба; заслуга .је у борбн са завишћу, част са срећом и имањем, а љубав отаџбине са егоизмом. Ири такој и толикој противностн стања и страсти, ко је тај, којн не види недостатак наредаба грађанских закона? Све наше деловање не може се нотчинити под власт људскнх закона. Прећутаћемо оне силнике, који пмајући у рукама власт, не само да не презају од казненог закона, него га