Српски сион

„СРПСКИ СИОН." Б р. 3.

Стр. 86

чините. Нека влада у домовпма српским, дух православија, дух страха Божјега, дух старе побожности српске, дух мира, слоге и јединства, што се у љубави зачиње и свршава. Држите и свето чувајте добре старе обичаје српске у опће, а о Божићу нарочито. Између другијех, и они су један доказ, како се народ наш усред највећих биједа и невоља умио одржати као јединица, као цјелина народна. Нека нас зову каквијем именима хоће, нека свету вјеру нашу православиу потискују иза осталијех; ми ћемо свагда, ако се тако понесемо и поживимо, уз заштиту Ои,а небескога, пуни радости духовне, пјевати мило наше: „Рождестко Христоко" и слатко п њежно „Д'кка дшсх..." Бог, Отац свију нас и св. црква*православна, мати наша, штитпће п од сада вијерни свој народ српски, коме од срца поздрављајући свијетло Рождество Христово кличем у смирености: Христос се роди! Дано у Плагаком, уз Божићњн пост 1899. Ваш у Христу смирени, горепоменутн молитвеник Л1Т х а и л х. НЕЗВАНИЧНИ ДЕО. Раздељење царетва Соломонова. (Темат из библијске историје) — Радослав М. Груји! (Наставак). Носматрајући то жалосно сгање пробудила се у љегову срцу она давнашља радост Јефремљана; а сетивиш се свог великог саплеменпка Исуса Навина, он се застидео свога племена, које мирно подноси тешкп јарам на метнути му сасвим туђим човеком — поглавицом Јудпна колена. И он је размшнљао: Када је Јаков благосиљао Јефрема, предсказао му је велику и сјајну будућност, која се само донекле испунила тиме, што је из њсгова пленена изпшао тако велики вођа, као што је био Исус Навин. Но то племе. било је све до зацарења Давидова дома центрум и давало је тон свем рилигиозном п политичком животу народном. Па ето сада оно мора ропски да служи представницима слободног колена Јудина.

— Те мисли биле су природна спрема к назначењу, које му је нредстојало, а коначне резултате извеле су тек тада, када их је оснажио и иротумачио силомски пророк Ахија, који, сретнувши га једном приликом у пољу, раздера пред њим свој нови огртач на дванаест делова и давајући од њих десет Јеровоаму рекао је, да ће тако Господ расцеиитп царство Соломоново и иредати њему десет колена, уз дом Давидов остаће само два колена и то само ради Давида, да би остао тај светилник пред лицем Божјим и ради града Јерусалима, којег изабра Бог, да у њему пребива име Његово. (3. Цар. XI. 29—37). 4 Те речи пророкове нашле су одмах одзива у души и срцу поноситог и славољубивог младића. Шта је он одговорио и како се понашао није нам познато, али, по свој прилици, он је бпо врло нестриљпв, да бп могао дочекати смрт" свога господара, те му је стога требала каква год неудаћа, како би дошао до убеђења, да се исиуњење пророштва не налази у његовој руци, већ у руци Онога, Који му је иреко пророка своју вољу објавио. Но како било — он се диже против цара. Највероватније ће бити, да су се немири појавпли због тога, што Јеровоам није умео прећутатп и прикрити од другова својпх оно, што му је пророк Ахија прорекао, те је онда сасвим природно, да су се његови поноснп саплеменици, кад су то чули и пре времена дпглп иротив цара. 0 тој побуни сазнао је цар за времена п пошаље војнике, да ухвате коловођу тих немира. Али Јероваом осећајућп, да јејош врло слаб, да се одупре царској сили, чим је осетио оиасност по своју личност побеже у Егппат. У Египту у ово доба наступила је баш промена на владалачком престолу. Фараона, који је помагао Соломону и дао му за жену 4 Спмволичко деловање, које је овде употребпо пророк Ахпја да пзјавп вољу Божј.у Јероваому, слично је мпогпм другпм спмволичким радњама, које су пророцп по заповести Божјој употребљавалп, а имало је сврху, да јасипје и силнпје истакне вољу Божју и да снажније делује на срце онога, коме се воља Божја јављала. Новп огртач пророка Ахије имао је по свој прплпцп, да вначп скорашње успостављање новога царства у јудејском народу. Дванаест делова пророчкога огртача, по објашњењу самога пророка Ахпје, означавали су дванаест колена израпљских; а десет делова, које је Ахпја дао Јероваому предсказивали су будућу царску власт Његову над десет колена Израиљевих.