Српски сион
Бр. 3
СИОН."
Стр. 87.
своју кћер — наследи неки Сусаким I. 5 на споменидима Шешонк — први дар ХХП. династије и ирви Фараон, који се у Библији назива но имену, те се по томе може доста верно одредити и доба, у ком се та нобуна догодила. Под заштиту тога дара побегао је Јеровоам. Сусаким није имао потребе, да склаиа савезе са суседима, као љегов претходник, а нити је био у каквом сродству са Соломоном, јер иначе би засигурно предао у руке Соломону противника Давидова дома; а он је на против заволио Јеровоама тако, да му је дао за жену Ано-у сестру своје жене Текемине, која је била мати каснијег дара израиљског Авије. 6 По свој прилици,.да је Јеровоам остао ту код 6 Он је завладао егппатскпж престолом п основао Будастпјску династију око 960. г. до Р. Хр. У књизи царства Сусаким се пе пазива Фараоном, већ просто дарем египатским (8. Цар. XI. 40 ). То је бпо онај исти цар, који је после 20. година, у петој годиии царевања Ровоамова освојио Јерусалпм н поробио храм п дворац, однесавши са собом све њихове драгоцености (2. Иаралин. ХП. 9). 6 Истпна је, да, како у опћој историјп, тако п у свештеним књигама ст. завета има доста нејаснпх и неразумљивпх места. Алп новпје пскоппне, које пронађоше новији псторпци, не огранпчавајућп се само на перо, већ латпвши се будака и мотике, те отпшавшп у долине Нила, Тпгра и Еуфрага, као п на друге стране нсторијског истока, и почевшп раскоиавати бедеме стародревних рушевпна, угледаше пред својим очиаа читав свет новог нсторпјског знања — попуиише п разјаснише бледе и празпе странпце историје, — оне бацпше ноЕу светлост на судбпну старога човека. Но за нас је најважнпје то, што та нова открпћа стоје у врло блпском одпошају са библпјскпм исторпјским казивањем — не само ради тога, што су јо.ј пружила много нове светлостн, разјашњавајућп њепе тамне ст|>анице, него још више тим, шго доказаше многе, по изгледу, чудновате бпблијске догађаје и факте, који се дотле слободно могоше подврћн критптицн скеитпцпзма. На основу дакле, египатске н аспрске еппграфије, добпсмо средства, да контролпшемо наше св. књиге ст. завета, које нам се иоказаше, ца су верни рефлекси обичаја опога добл. — Египатскн споменпци потврђују спнонимност Сусакама са заштнтнпком Јеровоамовпм тиме, што је у највећем натпису, на јужној страни храма у Карнаку насликан у једној знаменитој сцени, где витла својпм нобедопосним оружјем над 133 побеђена ненрнјатеља п гура подиожју Тпвапдске тројице главе 30 нобеђенпх народа, усред којих се спомпњу п Јудејп (Бар је Шамполпон ирочптао над једном од брадатпх фптура натппс „Ји^ађа Ме1ек" цар пли царство Јудејско) премда је то чптање допста сумњпво (Бипсћег П. стр. 39.)
Сусакама све до смрти соломонове. Али за све то време боравка свога у Египту стајао је он у свези са странком незадовољника, те је тако могао одмах после смрти Соломонове на позив својих саплеменика повратити се у отаџбину и ставити се на чело бунтовника, који изведоше раздељење народа израиљског на два дарства. Усред таковог спољашњег и унутрашњег државног растројства, — у то доба баш, када околни неиријатељски народи диновским кораком почеше развијати силе своје на штету израиљског царства, и када је у самој држави суревњивост између два нај јача колена до граница својих нарасла, а овладала свуда уопће мржња на Соломона и Давидов дом заклопи очи за свагда велики цар Соломон, 7 остављен од свију и свакога, окружен само ласкавцима и удворицама, а затим, како вели летописац: зацари се Ровоам син његов на место њега (2. Паралип. IX. 31). У то исто доба развише баш најјаче свој силан рад пророци и тим ускорише сигурни пад давпдова дома. Они су шнли свпм силама за тим, да исправе то зло стање, у које је пала држава за последњих година Соломонова царевања; па су мислили, да ће то променом владајућег дома најпре постићи. Они су рачунали на успех, који су ностпгли оборивши Саула па поставивши на место његово Давида, те су мислили, као што то увек при промени на престолу бива, да ће нови владалад моћи и хтети уништпти сва зла, која се за владе Соломонове у државу увукла, те боље управљати крмом државног живота, водећи га срећн и напретку народном. Те њихове тежње и ревносна проповед против Давидова дома поколебаше и оно народне љубави према томе дому, те је зависило .једино од величине духа и сиособности Соломонова сина и наследника, да ли ће те њихове тежње нобедити и славу Давидова дома помрачити. Али ипак цео народ није делио таково мишљење. Било је ту и такових, и ако мањи део, који су имали врло великпх узрока, да раде на трајном оистанку куће Давидове. Главни град Јерусалим имађаше за сав наиредак и сјај свој једино тој кући да благодари, а тако исто и колено Јудино, као цар7 980 плп тачнпје 978 год. до Р. Хр., а 516 од пзласка пз Египта.