Српски сион

Стр. 60

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 4.

свегатеника, у гдекојим општинама пак једног заједничког свештеника имали и т. д. Све су то необориве чињенице, на основу којих је испостављена дрквено-имаовна заједница и односно да су се у означеним мешовитим општинама Срби и Румуни као што карловачка погодба каже: „пп ^ететасћаЛПсћеп КлгсћепдететсШсћеп УегћаМе" (у заједничкој црквено-оштинској свези) налазили, те су виши судови правну претпоставку изрекли, да је у означеним и односно у оним мешовитим општинама, које су у смислу карловачке погодбе, тачке XIX., до конца фебруара 1872. делегацијама као мешовите пријављене и од ових као такове признате, црквено добро заједничко српско-румунско, које иодлежи подели и које се по кључу, који ће суд определити, ноделити има. Према оваким околностима сваки ће правник, па и лајик, уверење стећи, да је положај српске стране у досад довршеним парницама врло тежак био, и да је на Србе терет пао, да докажгЈ, да је црквено добро искључиво српско. Ма смо у сада реченом правцу, сва могућа доказна средства употребили. А наиме: старим урбаријалним пописом из прошлог столећа доказали смо гледе велико-сентмиклушке и сараволске цркве, да је већ тада у овим општинама црква и школа убележена била као „Каш218сће Кдгсће — „Ка1С218сће 8сћи1е". Доказали смо стручњачким испитивањима, која су пуних 14 дана трајала, да су у оно доба када су цркве речених општина зидане, Срби у већини и много имућнији били него Румуни. Даказали смо сведоцима и односним старим рачунима, који се односе на оправке цркве, да је црква у месту као „српска" позната и називана била. Даказали смо, да је црква у средини српског краја зидана, и на основу ових доказа исказали су стручњаци: да сви знаци за то говоре да је црквено добро ио иореклу сриско , те смо молили суд, да ово добро, из разлога тога што је принесеним доказима правна претпоставка за Србе испостављена, а Румуни противно, — наиме да је црквено добро заједничка српско-румунска тековина, — ничим доказали нису, српској страни досуди. Резултат од нас принесених доказа био је тај. да је суд цркву, црквене утвари и она црквена добра, која се не могу поделити Србима

досудио, ма да су ови у реченим општинама у знатној мањини и ма да карловачка погодба тачка IX. изриком наређује, да црква и црквене утвари имају припасти оној странци, која у општини већину сачињава. Сем тога одступио је суд од оне наредбе карловачке погодбе, ио којој се црквено добро саразмерно према броју душа поделити пма, те би например у Вел Сентмиклушу где имаде Срба 1248, а Румуна 4051 душа, у Сараволи где имаде Срба 1237, а Румуна 2170 душа — Срби отприлике 3 / 10 а Румуни 7 / 10 и односно Срби '/з а Румуни 2 / 3 од целога црквеног добра добити имали, — баш противно карловачкој погодби, нама у корисш црквено добро на две равне иоловине поделио. Исто је тако било и код осталих мешовитих општина, где сам ја српску страну заступао као: у Фенлаку, Великој-Маргпти и Делиблату. Суд није нашао за право, да се Румуни са тужбом са свим одбију, јер је — као што сам горе споменуо — доказано, да су Румуни, већ онда када се црква зидала, са Србима у црквено-општинској заједници били и јер их је царска резолуција од год. 1864-те у заједничком иоседу и уживању црквеног имања нашла, те им је из горе наведених разлога а нарочито са разлога тога што су Срби карловачком погодбом имаовну заједницу, а тиме и право Румуна на деобу црквеног иметка, признали, морао досудити ону откупну своту, која је путем процене установљена. Према оваком стању ствари може свако уверење стећи, да не стоји навод Др. Стеве Малешевића, да су Срби досадање деобне иарнице изгубили, и да није истина да су досадање деобне парнице тек онако „шаблонски" вођене, — „па како иснало". (Свршиће се.)

Из Угарске Делегације. (Свршетак). После овог са великом пажњом саслушаног говора делегата пл. Ђурковића, узме реч министар заједничких Финација госп. Вењамин пл. Калај. Радо одговара на примедбе и назоре неносредног говорника само му не пада лако ухватити повод и језгру његовог разлагања. Г. Ђурковић, који врло добро познаје прилике у Босни и Херцеговини, по свој ирилици да је на-