Српски сион

Стр. 52.

„СРПСКИ СИОН."

Бр . 4.

наших предака — верни и одани синови премилостивога краља и доброга владара нашег Франца Јосифа I. и миле домовине наше Угарске. У тој нади да ћете ми савете саслушати и по н>има се владати, поздрављам Вам, драга моја децо духовна, данашњи празник Рождества Христова са жељом, да се ме^у Вама свима утврди Богом благословени мир и љубав на благо, срећу и напредак милога ми народа Срп ског! Амин! Дано у Будапешти на дан Рождества Христова 1899. год. Горепоменути смирени епископ Лукијан.

НЕЗВАНИЧНИ ДЕО. Реч о св. Сави говорио у свечаној дворници српске православне велике гимназије Карловачке 1900. Иван Маширевић. Многоиошшовани слушаоци ! Данас и онај Србин којн је далеко од рода к народа свога, од цркве и школе своје, ко.ји је у туђини као „сламка међу вихорови, сирак тужни без нигде никога"' и он је данас мишљу саградио себи у срцу своме величанствен храм, којн до неба досиже и школу која би могла све Српство сместити; ту му побожност његова Богу и данашњем угоднику Божјем службу служи, ту га речју, делом и животом својим поучава сам светитељ Сава и благословом својим благосиља а ум, воља и осећај му складно поје: „ПракославТА настакниче..." и „Ускликнимо с љубављу..." Данас и у најскромнијем сеоцету уз најмању српску црквицу и народну школицу стичу се сви Срби и Српкиње од седих стараца и старица до малих буквараца да заједнички прославе св. Саву српску славу, срнског светитеља и просветитеља, да својим присуством у тој заједничкој, народној слави даду израза ономе што мисле и осећају. Па кад тако данас служи Богу и данашњем свецу и онај Србин, који у туђини тужи што није уз своје са својима, кад тако данас даје израза своме побожноме и родољубивоме осећају и поносу и онај Србин сељак, којн није може бити ни

видео у своме животу оваке славе, оваке свечане службе Богу и св. Сави какова се ево овде кроз толико година ириређује, зар да нама онда не порасте куд и камо више данашње одушевљење којега у нама буди не само помисао на тако важан значај данашњега дана, него уз то и све прилике које нас окружавају у овоме на гласу српскоме месту и рекао бих да не увредим друга места, нрвоме у овостраноме Српству, као средишту и расаднику православља и просвете?! Значај данашњега дана а према дану и значај овога дома подстиче од 10дине до године на овај дан и по једнога од трудбеника на делу од св. Саве започетом, да својом речју принесе лепту благодарности Њему најузвишенијем идејалу овога дома за онај дуг, којега нигда и сви заједно одужити не можемо. Тај задатак пао је данас мени у део а ја свестан о својој грешности према светињи Његовој, свестан о слабости духа свога према чудној сили духа Његова, који и данас након седам стотина година нас тако раскомадане и поцепане уједињава, стрепим да задатку своме нећу задосга учинити моћи, „коура недо$л1'кнн СЛ18ЦШТХ Л»И 0уЛ1Х КЛКШ ДОСТОИНЦЈ 6СТк и>ггкти влагородство кор*кне ткоегц) и слакна д-кла ТКОА СКЈТНТ6ЛК1 Оакко, никтоже во л»ож«тх кксп^кти теафе км и лшопи г кзк1ки ил^Фла .. ."* тако да се нослужим речима из акатиста св. Сави. Ја се не ћу ни подухватити да исцрпем значај данашњега дана, јер то би значпло исцрпсти сав значај живота рада и дела све* титеља Саве а томе подхвату сам и недорастао, јер ни један стручњак до данас то нпје све сјединио и исцрпно обрадио. У моме срцу пламти сада пламен православнога и српскога одушевљења, којега ми подпали искра светосавска, спомен на светитеља Саву српскога просветитеља. Мени се у том одушевљењу причињава данас Фрушка Гора са четрнаест красних задужбина а је сенка свете Горе на зрацима сунца Неманића. Мени се причињава да је ово место једна сенка, која је пала и довде допрла од славнога Хиландара на зрацима јарког сунца свето-горског Светитеља Саве. Чини ми се да ја видим и сенке Студенице, Жиче, Милешева... т Љтопис „Матице Српске" књ. 109,