Српски сион

Стр. 75.

Косовца једногласно усвојити. За верност преписа: Илија Белеслијин с. р. перовођа. Није далеко пак од самохвалисања кад Др. Ст. М. каже, да су две велике разлике: примити се једне нарнице, те радити онако „шаблонски" па како испало, и примити се да с пожртвовањем заложи човек у њу сву своју снагу, сво време, сву вољу па и здравље, а особито топлоту и одушевљење за саму ствар. Ту се између редова може читати намера Др. Ст. М-ћа, да хоће да омаловажи и покуди досадање вођење деобних парница, а себе српском свету да прикаже као да је он неки месија, који је позван да створи у деобним сарницама обрт и који ће спасти Српство од румунске најезде. — Ово самохвалисање имаде и своју скривену крајњу цел, а какова је то цел, — то већ свп знамо, а знаде и осећа то и темшнварско-фабричка српска црквена општина, коју он у њеној деобној парници заступа. Др. Стева Малешевић мисли да су све наше деобне парнице једнаке, те да се могу натаћи све на један калуп. — Но у истини није тако. Јер имаде такових општина, које је наша саборска делегација као мешовите српско-румунске, где има места деоби црквеног иметка, признала, а има такових, гледе којих наша делегација није мешовито стање нризнала и где је одбила сваку погодбу о подели црквеног имегка. Међу нрве спадају оне општине, које сам горе сноменуо и у којима сам ја српску страну заступао, као и Мали Бечкерек чија је парница још у.току, а међу потоње спадају општине: темишвар-фабричка, у чијој парници нашу јерархију и темишварску епархију ја браним. а Др. Ст. М. црквену општину застуца, даље: Парац, Омољица и Добрица, у чијим парницама ја све три стране заступам. Околност, дакле, да наша делегација оппггину темшнварско-фабричку није као мешовиту признала, а наиме и та главна околност, да највиша резолуција од год. 1864-те није затекла у реченој ошитини Србе и Румуне у заједничком иоседу црквеног иметка, јако олакшава положај Др. Ст. М-ћа, као заступника сада номенуте општине. Па ако се ова парница добије — што и сам из свог срца желпм, па макар зато сву славу Др. Ст. М. себи и своме садругу Кости Сгефановићу приписао, — то

неће бити њихова заслуга, него ће се имати захвалити сутицају много повољнијих околности, него што су постојале у парницама оних општина, које сам ја водио и које Др. Ст. М. сматра за изгубљене Да видимо шта кажу, а понајвише ничим недоказују, Румуни у парници темишварскофабричке црквене општине: „Ми као староседиоци Баната засновали смо темшиварско-фабричку такозвану Свето- г Бурђевоку црквену 'онштину. Нас је било до 3000 Срба и Грка до 500 душа. Године 1825-те — када се румунски народ тако наплодио да у Св. Ђурђевској цркви због уске просторије није места имао, одцепе се њих 1000 душа румунских, понесу са собом од иостојеће З 1 /, сесије две, и сазидају себи једну чисто румунску Св. Илијску цркву. А 2000 Румуна остало је код старе св. 'Бурђевске цркве у једници са Србима и Грцима". Ово је у кратко историјски део румунске тужбе са којим хоће Румуни да дскажу имаовну заједницу и ираво на деобу црквеног иметка при цркв. општини св. 'Бурђевској. За доказ својих речених тужбених навода у главноме само то наводе: Да су до год. 1864 те у св. Бурђевској цркви у левој иевници румунскн иојали ; да је год. 1860-те у заступништву св. г Бурђевске црквене општине било 40 чланова, од којих је било 30 Срба, 3 Грка и 7 Румуна; да је српски владика темишварски Пантелејмон Живковић за проту и пароха код св. Ђурђевске цркве именовао Румуна Мелентија Дрегића, и да је овоме синђелију на румунском језику иставио; да је патријарх Самуило Маширевић год. 1864-те — када су румунске књиге из леве певнице цркве св. Ђурђевске избачене, отнисом својим, упућеним на Мелентија Дрегића опоменуо Србе, да буду стрпељиви и да, причекају док се у ток не стави и не доврши поступак, ко.ји .је и за остале помешане опшгине прописан, те да је тиме сам српски патријарх признао, да је св. Ђурђевска црквена општина мешовита српско-румунска. где имаде места деоби црквеног иметка. (Такову изјаву дати, и ^ако што признати није имао права блаженопокојни патријарх Самуило Машиуевић, јер на то нити је од нашег сабора, нити од саборске делегације икада овлаштен био);