Српски сион
М р . 5.
„СРПСКИ
СИОН."
О тр . 77.
жала је прошле среде пре подне седницу; после нодне ју нпје могла држатп, јер је 19 скупштпнара напустило скушнтпну уз нотивисану изјаву, по којој да закључак скупштински, у седнпцп пре нодне донесен, у предмету познате одлуке Саборског Одбора, сматрају незаконнтпм. Пошто, после иступа ових 19, није остао у скупштинп за данашње иравоваљаних закључака довољан број скупштинара морала се скунштина разићи. (Потпоре и награде ученицима Карловачке Гимназије.) Прилпком Светосавске свечапости у гимназијској дворани. 1ГЈ г блпковао је уиравитељ Карловачке Гимна»ије г. Василпје Вујић, да су за школску годину 1899-1900, као нптомцп Пластибеве закладе изабрани: Марко Првтић (VIII. р.)_ Младеп Георгијевић (VI. р). Милован Грба.(У1. р.). Димитрије Нешковић (V. р.), Стеван Драгпћ (Ш. р.), Ђорђе Сретић (Ш. р.) и Милутин Чунпћ (П. р.) — сваки са 100 к потиоре; а пз закладе Јелисавете Моловип-. Павле Авраиовић (VII. р.) и Векослав Анојчић (II. р.) — сваки 62 к. 20. ф. потпоре. Дочпм је ученпк Ш. разреда Стеван Милић пз закладе Саве СтојчевиЛа награђен 1 дукатом. (| Јереј Павле Симеонови!), парох у Буђановцн, преминуо је у Господу прошле среде 26 јануара, у 76 годпни својој. Рођен је био 1824., а руконоложен 1855 г. Бно је одликован црвеним појасом. Беше примеран и вредан свештеник, а у своје мла!)е доба и реван нроповедник. Лака му земга и к'кчнад п<ШАТх!
и заједници, него ни данас нико не зна да их у заједници имаде, а где тога нема, ту не може бити места деоби црквеног иметка. оеим ако Румуни докажу, да су им Орби један део црквеног имања продали или поклонили (!?). Подизање иарнпца у општинама ТемпшварФабрици, даље Омољица и Добрица, ништа друго није, него покушаји на срећу без икакве правне основе. На иример, гледе Омољице, пронашао сам у бечкој ц. и кр. ратној архиви исправе, које доказу^ју, да су Омољуцу концем осамнајестог столећа Срби, њих 340 нородица, који су сачињавали једну граничарску кумпанију, населили. Да су ти Орби од милитарског ерара молили и добили материјала за зидање цркве. Да је с тога црква Омољичка „илирском" названа и године 1809 те, кадд је у граници грунтовница заведена, у овој као „Шупзсће Клгсће" убележена и као такова и данас убележена, стоји, те сачињава несумњиву својину „илирског" (српског) народа. 0 Румунима нема у целој архиви ни сиомена. Н^ зна се у опште кад су у Омољицу дошти. Оамо се тек ноговара и нриповеда, да су много доцније, када су Срби Омољицу населили и цркву сазидалн били, њих неколико породица из Ердеља насељени и оне домове Немаца, који су, немогавши издржати климу, изумрли. Иначе. како у Омољици, тако и у Добрици, велика ввћина Румуна неће деобу. У том случају пак, према наредби карловачке погодбе, тачка 14., нема места нити деобном поступку, нити деоби црквеног иметка. Ове ово само сам зато навео, да докажем, да је претња Румуна, дз ће још неки 40 општина напасги, само румунски баук, кога се ми нп најмање не плашимо. (Свршиће се.)
ЛИСТАК.
Белешке из црквено-школског и просветног живота. У Митрополији Нарловачкој. (Архидијецезални Админиотративни Одбор) поново сазван за прошлп четвртак. одржао је тога дана своју седнпцу под председшштвом Његове Светостп преузвишенога господппа патрпјарха Георгија БранковиЛа. (Епархијска окупштина) епархије Вршачке, одр-
У Србији. (Светосавоки темати) — На свечаној овогодпшњој Свегосавској прославп у Великој Школп наградом Његова Величапства Ераља, сумом од 1440 дпнара, награђенп су ови тематп ђака Вел. Школе: У философском факултету из географпје првом наградом темат Ристе Николића, философа; другом наградом. из географпје: темат Рад. Илића, фплософа: из књижевности: темат Иетра Лешњаревића, философа; нз физпке: тематп Мирка Роша, Љубивоја Маленића и Милана Јовановића, технпчара; из механике: темат Славка Милића, философа; из философије: темат Маринка Станојевнћа, философа; трећом наградом, из минералогије: темати Владимира Војиновпћа и Алексе Јоваповића, фплософа; из мехапнке: темат Чедомира Ђорђевпћа, философа и из физике: Душана Божића техничара. У технпчком факултету, ирвом наградом, из архутектуре: гемати Владе Протића т Ђуре Бајаловића, техничара, и Влајка Поповића, свршеног техничара; из