Српски сион

Б РО.) 5.

„СРПСКИ СИОН"

Стр. 69.

чине шако? Љубише дакле иепријатеље своје, чинише добро онгша који вас мрзе и молите се за оне који вас гоне. А као на најбоље и најсигурније средство, како треба живити у миру и с онима који мрзе на мир, указује свети апостол, кад вели: ако је гладан нежријашељ швој, нахрани га; ако је жедан, наио] га; јер чинеЛи то углевље огњено скуиљаш на главу његову. Пригните ухо своје, љубазни моји, и послушајте реч поучења овог како би извршили свету вољу Божју, те се утврдио мир и добра воља међу народом мојим, а ви љубазни моји у тим и таким делима достојно дочекали и поклонили се Рождеству Христа Спаса. Сретна и благословена била свима вама наступајућа Нова Година, да би сте је проживели побожно души на корист и спасење. А као оно анђеоске силе, ходите, и ви љубазни моји, из Витлејема на Јордан реку, и с вером се поклоните Христу Богу, који се јавио и просветлио свет, те, напивши се и пошкропивши се освећеном водом светобогојављенском, примили сви духа премудрости, духа разума. духа страха Божјега, Христа који се јави. Најпосле прославили у духовном радовању и утехи, по лепом српском обичају, и просветитеља српског, архиепископа Светог Саву, нашу Славу, великог нам код Бога заступника, закрилника и покровитеља просвете и школе српскв. Бог мираг и сваке утехе да вас саврши у свакоке делу добром, да учините вољу ЕБегову, чинећи у вама што је угодно пред ГБим, кроз Исуса Христа, Којему слава ва век векова, Амин. Дано у епископској резиденцији Нашој у Новоме Саду на предпразднство Рождества Христова године 1899. одрођења Христова, а епископовања Нашега прве. Горепоменути смирени епископ Митрофан.

НЕЗВАНИЧНИ ДЕО.

Спаљивање или закопавање ? * — ПроФ. Душан Јаншић. ЈЈосћ кбзШсћегеп 8атеп ћег^еп Л^јг {гдиепи! јп <1ег Еп1е 8сћоа8 ТЈп<1 ћоЉп, (Јавз ег аиз Деп 8аг§еп ЕгћШсћеп 8011 ги всћбпгет Гјоз. 8сћШег. Судбипа је сваког индивидума пролазност. Као што свако зрганско биће имаде свога краја, тако и човјек. Тек што наступи смрт код човјека, тијело се његово подвргава свеоићим химијским законима, који су дјеловали на њ још за живота. Тијело се човјечје састоји у главном из малог броја химијских елемената, који се више не дају растварати, наиме: из кисика, водика, душика, угљика, сумпора, Фосоора и креча. -Док човјечји организам живи, то прва четири елемента сачињавају меке дијелове нашега тијела, а кости се састоје из ФОСФорно -киселих и угљичнокиселих соли. Кад престане живот у организму и кад наступе извјесни увјети т. ј. извјесна температура, ваздух и вода, тада се органски састави почињу растварати у једноставније елементе, а једноставнији се елементи растварају у анорганске, док најпослије не остане мало минералног састава или непела. Овај се химијски процес назива гњијење. Исто тако, ако ми тијело човјечје спаљујемо при довољиој количини зрака, то оно исто тако ишчезава. док не добијемо аноргански остатак у облику пепела. Коначни је резултат како гњијења тако и сиаљивања —- исти, због чега се и гњијење вазивље спорим спаљивањем (1ап§зате Уегђгеппипд). 1 Разлика између гњијења и спаљивања јесте у времену и у томе, да при спаљивању нема непријатних и опасних бакцила, који се при гњијењу развијају и који се могу ширити. Како живи с једне стране имаду право, да се чувају од опасног процеса гњијења, а с друге стране дужност према мртвима. то ми виђамо код разних народа и у разна времена разнолике начине испуњавања дуж* Лекцпја, читана у богословији дана 29.јануара 1900. 1 Ескег. 8аг^ о<1ег ХЈгпе. Види: ЛУевкегтаппв Мопа4зћеЛе. Т^оуетћег 1875., Страна 169.