Српски сион

Стр. 70.

„СРПСКИ СИОН."

Бр. 5.

ности према мртвима. Сви се ти начини могу свести на три: оставља се мртвац природном току ствари — гњијењу (спором спаљивању), а да би се живи сачували од штетног утјецаја гњијења, не остављају лијеса, да гњије па површини земље, већ га закопавају у земљу и по мегућности даље од мјеста, гдје живу људи, То је начин закопавања. Ако ли мртво тијело предајемо пламену и тако убрзавамо процес гњијења, — тада је то спаљивање. Трећи је начин испуњавања дужности пре ма мртвима, када желимо, да сачувамо што дуље Форму мртвога, и то је онда балзамовање лијеса. Разгледаћемо, какав је начин код кога народа био и зашто је био. Прије свега говорићемо о балзамовању мртвих. Балзамовање мртвих налазимо код Асираца, Перзијанаца, а особито код Египћана. 2 Што се тај обичај јавио код Египћапа, узрок је њихово религијозно учење о бесмртности душе. 3 По појимању пак Египћана, душа је везана за тијело, из кога она мора, ако ]е осуђена на небесноме суду, нутовати ради очишћења кроз све могуће животиње, док се опет као морално узвишена не поврати у тијело, ради чега је онда и требаЛо сачувати тијело од гњијења. Зато и видимо код Егинћана тако велико заузимање око балзамовања мртвих.* ' ^У^апсГв Сотгег. Еекз^коп I. В. стр. 903. 5 „Пр6)"С01 8 е у.оа тоу Хб-^оч 'Агртгаос $'.а1 оЕ еГкбуте$, ау&ражоо аЗ-ауатос; еатц хои а(0|Ј,ато$ Зе, иатасрЗ-1уоутој &ААо ^фоу а1в1 т ^ оцечоч ба8'јг~а1' елеоо / бв г.гр'.вХд"гј лаута та дерааТа иа1 та 9-аХааа'.а ка1 га лете^а, аот15 е^ ауЗ-рмтгоц аај|Ј,а ^ојхеуоу 1аб6уЕ1У, туј^ иер1т)Аоа{л> 8е аит^ уСузад-а^ еч тр'.аЈ(1Х101ас ЕТЕа1." НегоДоИ 1лћ. II. С. 123. Ее1р1876. 4 Егиићани носили су своје мртве к људима, који су се тимв нарочито бавили. .'Еле!« 8е та^Зта тсостјаоЈац обта) ед тг^ тарЕ)(еоа1у корл&зоаи Е1а1 бв 61 &к' аотф тоотч> хатеата! иа1 1вхчгр ехооа!, табт7]у. 1М4. Ст. 86. Ево, како Иродот балвамовање код Егинћана описује: „Најприје изваде кривим гвожђем можђане на ноздрве, и то само један дио, а други дио тако, да улију текућина, Онда прорежу оштрим етијопским каменОдМ слабине, те изваде одмах сав дроб. По томе ишчисте и исперу трбух палмовим вином, а по други пут истртим мирисним стварима. Напошљетку га напуне чистом истртом смирном и касијом и другим мириснии стварима, осим тамјана, па га опет сашију. Послије тога метну мртвада у натрон, гдЈе га оставе седамдесет дана. Дуље га не смију остављати. А кад прође тих седамдесет дана, оперу мртваца, па га свега 8амотају у врпце, ивреване од танкога платна и намазане гумијом, воју Египћани понајвише употребљавају мјесто туткала,

Осим религијозних назора и престава бијаху и друге нрилике, које су ишле у прилог балзамовања мртвих. Те прилике стоје у вези са климатом: температура, влага или сувоћа извјесног предјела, богаство ијш недостатак у дрвима од велике је важности. У врло влажним уједно и топлим крајевима није било могуће мислити на консервирање лијеса, али је то могло бити тамо, гдје су крајеви суви и топли или суви и хладни. У земљи, сиромашној дрвима. какав бијаше Египат, не могаху ни мислити на спаљивање, као што опет не могаху ни мислити на укопавање у самој долини Нила због поводње, која бијаше редовно сваке годиие, док је напро. тив суви и топли климат Египта ишао у прилог консервирању. И доиста утјецај двају елемената: религијозног и материјалног нигдје се тако јасно не показује као код Египћана. У чему се са <Угојаше консервирање тијела? Процес гњијења могуће је снрије чити иа разне наччне : уклањањем ваздуха, воде и извјесне топлоте. У погледу топлоте знамо, да гњијење наступа при такој топлоти, која је испод 0° или испод 100°, а најбоље при 20° — 30° К. Хладноћа замрзавања и јужна врућина епрјечавају гњијење. Тако на великом св. Бернарду лијесови оиих, који погину тамо, бивају изложени у канели, у коју улази ваздух, јер је на такој висини (7576 ногу над морем) температура тако ниска и ваздух тако сув, да лијесови замрзавају и По том га опет одиееу рођаци те начине дрвен лик човјечји, па метну у н, мртваца ; а онда га закдопе и сахране у гробници тако, те стоји дупке уза стијену. Тако мажу мртваце на најскупљи начин. А онима, који захтијевају средњи начин, бојећи се трошка, мажу мртваце овако: Стрцаљке напуне кедровим уљсм, које наетрцају мртвацу у трбух, а да га не порежу, нити изваде дроб , па запријече, да уље не изиђе, а онда га оставе у натрону одређене дане. Пошљедњн дан пусте из трбуха кедрово уље, које су прије устрцали. А то има толику силу, те и трбух и цријева раствори и са собом пзнесе. А месо раствори натрон, те остане од мртваца само кожа и кости, онда предаду мртваца рођацима, те се њим ништа више не баве. А трећи је начин мазааа, на који се најсиромашнпји мртввци мажу, ево овако: Мртвацу настрцају ротквеног уља у трбух, па га оставе седамдесет дана у натрону, а онда га предаду рођацима, да га однесу." Негос1о1ова роујсз!;. II. кпј^а; глава 86., 87. и 88. нревод Мусића.