Српски сион

Бр . б.

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 71.

постају као мумије, тако да их можемо годиаама послије рекогиосцирати. 5 Најаснији примјер консервирања лијесова ниском температуром јесу добро сачуване љешине већ изумрлих животиња: мамута и носорога, које су нађене у леду Сибирије. Други начин консервираша јесте: уклањање воде из тијела, које можемо постићи или великим повишењем или понижењем температуре. Трећи начин консервирања бива, ако сасвим затворимо доступ ваздуха. Најзнаменитија и најпознатија метода консервирања лијеса јесте балзамовање код Египћана. Ту методу налазимо и код Гуанха, изумрлих прастановника Канарских острва. Сличне мумије као код Гуанха нађене су и у Перу и у Мексику. 6 Балзамовање мртвих и данас је још у употреби понајвише код крунисаних глава и знаменитих личности, јер је то скопчано са великим материјалним трошковима. Из реченога се види, да је консервирање мртвих било мало раширено, свакако због великих трошкова, које оно захтијеваше, и због недостатка мјеста, које је за то потребио. Ради тога, за нас су од веће важности друга два начина т. ј. спаљивање и закопавање. Ако погледамо на дивље народе, који су најближе природном човјеку, наћи ћемо код њих законавање мртвих. То нам доказују истраживања остатака првобитних насељеника наше планете. У доисторијско вријеме, док употреба метала још не бијаше позната, вријеме, које ми називамо „камено доба", човјек закопаваше своје мртве у земљу. Тек, када се појавила употреба туча, тада наилазимо на жаре, које нам свједоче о спаљивању мртвих. 7 Код Јевреја мртве сарањиваху такођер у земљу, о чему имадемо врло много свједочанстава. к Бити не сарањен код древних народа бијаше нешто страшно. Ко не зна за жртву Антигоне, коју је она поднијела, што је против заиовједи краља Креона закопала свога брата Полиника? (Свршиће се.) 1 Ескег. 1. с. р. 170. 4 Ескег. 1. с. р. 172. ' Видш: Нов1тапп. Вег ХЈгпепМеЗћо^ ће1 Оаггаи т Нагтоуег. Вгаипасћтее^ 1874. Стргна 120. и даље. 8 Књига „Бића" гл. 16, 15; 23, 4; 85, 8. 29; I. Цар. 15, 8. 24; 16, 28; II. Цар. 23, 30; 21, 26; Јов. 17, 14; Јевекиљ 88, 11 —14.

Реч о ев. Сави говорио у свечаној дворници српске православне велике гимназије Карловачке 1900. Иван Маширевић. (Свршетак). Може ли ко и посумљати, да родитељи који највише желе добра своме сину, да они неће домаћим васпитањем помагати рад својих заменика у школи; сумњати у то, значило би сумњати у љубав родитељску. Никако се не да предпоставити такав грех, али човек често заблудом обманут држи да је на правом путу а у истини он је на рђавом. Тако и родитељске куће често греше у васпитању своје деце и ето тиме спречавају успех гимназијске наставе и васпитања. Школско и домаће васпитање мора ићи руку под руку.* Родитељи који су предали свога сина овом заводу да се под кровом његовим одхрани храном духовном, коју сами родитељи не могу својој деци довољно дати, пре свега морају имати поверења у заводу и с тога споразумно са заводом настојавати у кући евојим родитељским аукторитетом, да им син као ученик овода завода све дужности своје савесно врши. Ученик овога завода мора бити код куће праћен истим оним надзором, истом оном љубављу и истим оним заптом, који влада у школи. Ученика не сме код куће пратити лажна, љубав, која често даје њему и таке слободе какове он никако не би смео уживати, јер ће га таковова слобода кад тад заробити власти греха. Дисциплинарни ред завода има се строго испуњавати и код куће у колико се куће тиче. ПГга да кажем о погрешкама које се дешавају у родитељској кући, како да их оценим ? Није потребно да их ја оцењујем, али да од многих наведем само неке: Може ли гимназија постићи успех са оним учеником, који за своје погрешке нађе заштитника у сво.јим родитељима ? Може ли бити успеха, када сам родитељ лењост, неуредност, незнање и друге погрешке и. недостатке свога сина брани кривицом завода или неправдом ? ! Може ли бити напретка, када сам родитељ говори своме сину: „а на што да се учи ово * види Бг. Негтаи 8сћШег'з : НапсЊисћ Дег ргак^асћеп Ра(1а<Зо{Ј1к Шг ћбћеге Нећгапв^аИеп. iii. Аив. 1Је1р21(* 1894.