Српски сион

Број 6.

вање часнога крста. Након тога благочестивог акта поздравио је „Слози" и њезиним члановима свечарску славу кум славскп, впреч. г. ректор Вучковић, сходнпм говором, нагласив, да је данашња „Слога" у повољним и сретним нриликама, јер јој се живот, развптак п напредак не само не пречи, него и потпожаже са престола врховног црквеног нам Поглаварства, од Њсгове Светостп, преузвшненога господпна патрпјарха Теоргија БранковиЛа (Вурно жнвео!). Свој говор је г. ректор завришо радосном, а за „Слогу" пуном части, високе пажње и милости вешћу, да славу крснога имена ноздравља „Слози" и именом Његове Сввтости и да је св. патријарх Теоргијв благопззолео „Слозп" на дан њезине славе осим најмилосгивијега архнпастирскога благослова припослати и новчапи принос, којим се благоизволева уппсати за друштвенога члана добротвора. Ова радосна и свима присутнима мпла вест прихваћена је онштим френетичкпм клицањем Његовој Светости Живео! Жиеео! Жнвео ! После иодне истога дана у 3 сахата, отпочео је другп део прославе, по програму што с-мо га у 4 броју овога листа с-аопштили, такођер у присутности многобројне одлдчне публпке. Овој пажњи, према друштву наше богословске омладине овом прилпком указаној, одајемо признање и похвалу, са жељом, да се та пажња негује у свнма заслуженнм правцима, корисиима угледу п потребнпма доброј вољи наше богословске омладипе, будућнх свештеника наших. Програм другога дела прославе изведен је добро. Задовољнп смо; задовољнпји још у уверењу, да ће сваке године све боље бпвати. Аи, већ до године желпмо у „Слози" видети братском љубављу н мушкпм радом загрљене све слушаоце нашега Богословскога Учплишта, спојене једним духом, једном мишљу, једном тежњом једном свију њих идеалу: — што боље спремпти св п што више урадити у светом позиву свештеничком, за славу свете православне цркве, напредак и срећу милога народа српскога. У Угарско}. (Црквени конгрес римокатолика у Угарској.) И ако је предлог одбора 27-рице о устројству автономије римокатолика у Угарској у гепералној дебати примљеп, снецијалној дебати конгрес није приступио; него је већпном рласова усвојпо предлог Фердинанда Хоранскога, да се изабере одбор, који ће се имата претходно ставити у преговоре са епископатом и владом, те с ова два фактора

С тр. 93. доћи до споразума гледе питања, у којима се мпшљење н захтевп тих фактора не слажу са предлогом 27-рице. Тек ако би се до тога споразума дошло, ирпступио би конгрес даљој својој радњи — специјалној дебати о предлогу 27-рице, којн би, међутим, према постигнутом претходном споразуму бпо модификован. Нешто налик па наше конференције из г. 1897 и 1898.! Конгрес је после овога свога закључка одгођен. Како ствари иду, и Босна и Херцеговина ће пре доћи до свога устава, него наша и римокатоличка автономија! Читуља.

Архимандрит ПЛАТОН ТЕЛЕЧКИ

настојатељ манастира Беочина, члан Архидијецезалне Конзисторије, члан Патроната Монашке Школе, народни заступник на земаљском сабору у Загребу и државиом у Будимпешти и т. д. премпнуо је у Господу дана 1. (13.) фебруара 1900. год. после дугога и тешкога боловања у 56. години свога живота. Податке о животу и раду покојникову не доносимо, јер ће они бнти изнесени у говору, што га је при опелу у саборној цркви Карловачкој држао над одром покојниковим внреч. г. протосинђел др. Георгије Лети~&, а који ћемо говор донети у наредном броју. Покојник је опојан после св. литургије дана 3. (15.) фебруара, те сахрањен у гробљу на Черату. Св. литургија служена је нод началством впреч. г. архимандрита Анатолија Јанковића, а опело под началством високопреосвештенога господина епископа Бачкога М.итрофана ШевиЛа. Како св. литургији, тако и опелу присуствовала је и Његова Светост, преузвишени господин патријарх Георгије. Нека је покојнику лака земља и Е-кчнлд памАтх !

„СРПСКИ СИОН"