Српски сион

Стр. 88.

.СРПСКИ СИОН."

Бр. 6.

припомоћ у богоштовне сврхе српске православне дркве, а исти да их дели према из« казаној потреби у појединим дијецезама, како у томе православни Срби не би били као досада закидани; и напокон ХП. да се даје размерна припомоћ у научне, књижевне и вештачке сврхе и иста да се исплаћује српском православном митрополијском школском савету, као највишем просветном органу српске митрополије сремскокарловачке — који би имао њоме разполагати дотле, док се у нашој домовини не образују средишта за подмирење тих потреба међу православним Србима, којима би се тада та припомоћ давала као што се даје и сличним хрватским друштвима. Збор православних Срба из нротопресвитерата пакрачкога поднио је 11. липња 1899. именом црквених општина у Пакрацу, Дарувару, Катинцима, Уљанику, Торњи, Кусоњи, Бастаји, Граховљанима и Бучу молбу високом сабору, којом подупире молбе православних Срба из жупаније личко-крбавске и моли још посебно: ХШ. да се српске православне црквене норме светкују у свакоме мјесту, где постоји српско-православма црква и да су ове норме обвезатне и за остале грађане; XIV. да се српски језик уважи и употреба његова законок зајамчи код свих земаљских, заједничких, и државних уреда, те да службеници ових са странкама Србима у српском језику уређују. У горњим молбама изложене захтеве подупрло је посебним молбеницама високом сабору у току године 1899. поднешеним: српско-православно свештенство из протпресвитерата киринско-глинскога, жупаније загребачке, даље свештенство из протопресвитерата плашчанскога. Надаље су подупрли посебним молбеницама поднесеним високом сабору исте захтеве: изасланици православних српских црквених опЈшна протопресвитерата северинскога, црквене опћине у Руми, Винковцима, Тењи, Јесеновцу, Болфану, Вараждину, Брезовом Пољу, НовоПављанима, Јасенку, Меченчанима, Капелни, православни Срби у протопресвитерату петрињскоме, из шестнаест црквених онћина протопресвитерата костајничкога, православни Срби искупљени у манастиру Гомирју и православни

Срби из Осека. Све су ове молбе провиђене са стотинама нотписа. Напокон је молио велики сабор православних Срба одржан у Митровици дне 14. просинца 1899. подупирући одлукама својима молбенице православних Срба из жупаније личко-крбавске и молбенице црквених опћина сремско-карловачке и осталих још и посебно: XV. да се призна православним Србима законом неограничено право српскога народа, да може свагда и свуђе отварати своје народно-вероисповедне средње и стручне школе." — И напокон XVI. да земаљски сабор донесе закон о иотпуној слободи штампе, сбора и договора и такове законске одредбе, којим ће омогућити спречавање народног материјалног пропадања. Подносећи ове разнородне молбе високом сабору на надлежно решење, част је овоме одбору иредложити : Нека високи сабор благоизволи решити: да се све ове молбе уступају краљевској земаљској влади са препоруком, да их она проучи и према томе сходно иоступа, а гледом на конфенсионалне односе српске православне цркве посебну законску основу сабору краљевина Хрватске Славоније и Далмације на уставно претресање предложи".

Српеко-румунеке деобне парнице. (Свршетак). У погледу манастира истина је, да на ове Румуни већ одавно оштре зубе, само су се збунили, на не знају са које стране да загризу. Одавно би они ове парнице у ток ставили, но не знају како да почну и нашто да оснују своју тужбу. Чији су манастири, и ко се при пресуђивању својине њихове, као правни субјект сматрати има? Јесу ли манастири својина митрополије?, јесу ли својина дотичне епархије у којој се налазе?, јесу ли својина оног народа који је у околини манастира насељен?, и наиослетку јесу ли манастири својина једног извесног народа ? По правним појмовима ни једни од ових не сматрају се и не могу са сматрати за власнике манастира, јер .је манастир сам но себи једна замишљена правна особа, која имаде хуманитарну, добротворну и морално-нросветну