Српски сион

С тр . 118.

„СРПСКИ СИОН."

бр. 8.

човек без греха и да је поживео на вемљи зато, да нас избави од вечне пропасти и да нам дарује живот вечни, праведни и вечно-блажени. Другог средства, другог начина за наше спасење не нађе се у савету Иревечнога, Сведоброга, Премудрога и Свемогућега: ијш шиљање Сина Божјег на земљу, или — вечно ироклетство, вечно одбацивање од Бога и вечита пропаст рода човечјег. И — „слава Светој, јединосушној, животворној и нераздељивој Тројици": по вољи Оца, Син је Божји добровољно примио спасоносно, за нас радосно носланство и шиљање у евет покварени и грешли, и дивно, радосно је исиунио вољу Његову, порушивши нраведно проклетство Његово и даровавши нам благослов. Он је просветио учењем Својим род човечји, који је био „у страни и у сену смртноме" (Мат. IV. 16.), принео је на жртву Себе, да избави нас, — испунивпш сваку нравду, од које смо се ми удаљили, огрезнувши у сваковрсној неправди; за нас је примио муке на крсту, да нас избави од вечник мука, и умро је за иас, да нзс истргне из чељусти смрти и из нламена адског и, узнесавши се на небо, спрема тамо место весеља и блаженства за све који слушају Њега и Његову свету цркву, коју је Он основао на земљи за све оне који хоће да наследе спасење. У њој нам је Он даровао сва средства, сваку благодатну помоћ да устанемо, да се покајемо, да се поправимо и да чинимо правду. Видите ли, зашто је сишао на земљу Син Божји и зашто се родио без семена од Пречисте Дјеве Марије и од Духа Светога. И радујте се сви, који сте кадри радовати се јављању Бога на земљи у телу; славите, тапшите рукама у обиљу духовног весеља, бацајте са себе греховна бремена и ослобађајте се од страсти телесних. Христос се рађа — славите; Христос дође с неба на земљу — изиђите му у сусрет духовно; Христос је на земљи — узносите се умом и срцем вечној отаџбини, у коју хоће да нас усели Он, нас, странце на земљи; остављајте пропадљиво и стичите ненропадљиво; остављајте времено и тражите вечно ; остављајте земљу са грехом и смрћу и селите се на небо, камо су се већ преселили сви они што поживеше овде на земљи у вери правој и у побожности, те и нас иозивају, да пођемо за њима. Син је Божји дошао на земљу да подигне пали образ, живи, разумни, вечни образ Божји, по којем је створена душа човечја. Није могло

бити веће части за човека, него што је створен по образу и подобију Самога Бога да влада над свима земаљским створовима; и човек је могао олако одржати и очувати себи то достојанство, јер је обдарен умом, дубоким и јасним смислом и слободном вољом, — али је ради непослушности, ради жеље да буде као Бог изгубио све, што је имао по једином дару Божјем, а не по заслугама; место образа и подобија Божјега иримио је у душу своју мрачне, неваљале, гадне црте палог Сатане, којему се вољно покорио, међу чије се слуге записао заувек са својим иотомством. И иогледајте беспристрасним очима на ово грешно потомство Адамово, како је страшна греховна пропаст господовала њиме у пређашње векове и каква господује у данашње доба. Гледајте пажљиво на ову мрску слику живота човечјега, пуну свакојаких грозота: ниског слеиог еамољубља, страсности, пијанства распикућства, мржње, зависти, користољубља и неправедног добитка, гњечења и нападања од стране богатих на сиромахе, силних на слабе, неуважења брачних савеза, опће сиротиње и певоље и т. д. Рећи ћете ,ла је слика сувише мрачна, да је живот много светлији; јесте. по сиољашњости, по изгледу, на површан поглед он је светлији; но нроникните дубље — па ћете видети. Има, истина, много и светлих страна, но уопће зло надмаша добро. А каква је слика оне војне — тамо далеко за морем? Шта значи она убилачка тежња да се истребе мирна племена ? Шта значе оне реке проливене невине крви мирних трудољубивих грађана? Шта племенека мржња између великих и малих народа? Шта повремени метежи тамо и овамо? Шта разне вере и соФистичке јереси, расколи, секте, којима нема броја на земљи, а и код нас их је? Зар таки треба да су људи, ради чијег је усиновљења Оцу небесноме Сии Његов Јединородни на земљу дошао ? Јели то братство народа, који постадоше од једне крви, који су позвани у јединство вере и цркве? — Ето вам слике човечјег друштва ; слика је мрачна и тужна. И хоће ли дуго така бити? До краја века, а пред крај века свако ће се зло умножити до страшних размера, и „Христое кад дође хоће ли наћи веру на земљи" (Лук. ХУШ, 8), по речима Јеванђеља, и тек крај света биће крај и свршетак зла: и добро и зло добиће ираведну одмазду, заслужену плату. Сада још ни]е време опће жетве, но лопата праведног Судије већ је подигнута.