Српски сион

Б р. 8

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 119.

Свети анђели, сведоци наших дела, биће верни помоћници Његови при овом свесветском вејању. „Њему је лопата у руци његовој, и скупиће пшеницу у житницу Своју: а плеву ће сажећи огњем вечним" (Мат. Ш, 12). Амин. Лревео: П. X. Н.

Српско-румунске деобне парнице.* А сада да пређем на онај део чланка Др. Стеве Малешевића, који говори о збору, који би се имао сазвати у тој цељи, да се посаветујемо о томе, како да се одупремо румунској најезди. Питање о сазивању једног таковог збора већ је са више страна вентилирано и јавно мњење у нас мзјавило се за то, да се речени збор у Вел. Бечкереку или у Панчеву сазове. Пошто је ово питање од велике важности, то се и ја нобуђен налазим, да своје мишљење о том збору кажем. Пре свега морамо се запитати: ита би била цел шога збора? Ништа друго, него да стручни људи, који парниде српско-румунске руководе, кажу на збору прикупљеном народу усмено све оно, што је већ у овим мојим и другим сличним чланцима речено, и по томе да се поведе јавна расправа о томе, како да .удесимо и скројимо стратегијски план, који ћемо у будуће уиотребити против румунске најезде. Да јавно изнесемо сва она средства, која ћемо у борби против Румуна унотребити. Да им напред кажемо, када ћемо и са које стране ћемо их нападати и т. д. Све ово биће на том збору изнесено на тапет. Сваки ће на том збору, и онај, који је позван на то и онај, ко.ји није, хтети но штогод да каже, те тако ће Румуни путем својих ухода, — а такових они имаду, напред сазнати са каквим средствима намеравамо се ми борити и са које стране мислимо нападати. Но тешко тој војсци, која имаде такове војсковође, ко.ји напред издаду своме противнику и непријатељу стратегијски план. Такова војска са таковим војсковођама неће победити. * Ноштовани г. писац послао нам је овај чланак као наставак чланку, што смо га донели у бр. 4, 5 и 6. Радо оносимо и овај чланак, јер је напиеан са разумевањем, бјсктивношћу и разбором, који и приличи важности спорне твари. Ради другога прешнога материјала нисмо га могли онети у прошлом броју. Ур.

А каковом се устеху можемо надати од шакова збора? Да ли ће се Румуни, кад се нас можда 1000 људи на једну гомилу скупимо, уплашити па повући све досад у току налазеће се парнице и одустати од покретања оних парница; које покренути намеравају ? Зацело неће! Они ће баш напротив сазнавши из јавне расправе све наше могуће слабе стране, свој нападај још већом снагом продужити. Ја, дакле, нисам за сазивање реченога збора , јер питања: како да удесимо ми нашу обрану против румунске најезде? — поверљиве су природе, која не треба на јавним зборовима, него у нриватним поверљивим конференцијама да се расправљају и решавају. Народ треба да имаде у својим стручним људима поверења. Исказали смо, да. смо у досадањим парницама цео доказни материјал који нам је на расположењу стајао и сва правна и законита средства, која су за очување сриских интереса нужна, употребили, те доказали, да је у досадањим нзрницама такови успех, кавови је само могућ био, ностигнут. Нема дакле још до сад повода, да наш народ својим стручним људима са неповерењем на сусрет изађе и да им њихов рад на зборовима јавној критици нодвргне. Истина је, да су по српски народ овде у Банату услед румунске најезде тешка и озбиљна времена наступила, те да нам не треба скрштених руку стајати, него нам се ваља латити оних средстава, која су за обрану нужна. Но та средства нећемо наћи и пронаћи у јавним зборовима, него у новерљивим конференцијама, где ће наши стручни људи имати прилике, да се мирно без икакве ларме посаветују о томе, како да се за обрану спремимо. А када се борба са Румунима окончала буде, онда ~Ке се сшручним људима, који су ову борбу водили, даши ирилике, да о своме иосшуику народу на једном јавном збору рачуна даду. Наши противници Румуни много опрезније и мудрије поступају, него ми. Они деобна питања јавно не расправљају, бар не у том обиму, да нам напред кажу: где ће, како ће и којим ће средствима нападати. Они се иод том фирмом, да оснивају новчане заводе, удружују и у потаји организују. Управни одбори њихових новчаних завода уједно су одбори за румунску пропаганду. Кад