Српски сион

<Ј тр . 120.

„СРПСКИ СИОН."

В р. 8

се на главним скупштинама њихових новчаних завода састају, управни одбор сваког њиховог новчаног завода имаде из сваког села од њихових повереника, а тих у сваком месту имају, подробни извештај о културном п материјалном напретку и о потребама румунског народа. Ту се онда на основу од повереника принесених извештаја закључује и извршује оно, што је потребно. Румунски новчани заводи, — а има их преко 70 — у којнма имаде, као што ,.11рнвредник" исказује,. од румунског закладног новца неких 3 милијуна, које у штедионичким улозима, које иак у деонидама уложено, — не теже за великом дивидендом. Љихов деоничар задовољава се са 6 — 1 % добита, а остало, што претече, поклањају деоничари на просветне цељ.и. Е, па онда се чудимо, од куд Румунима средстава, да на пример у Парцу, Малом Бечкереку, Омољицп, Добринци и т. д. већ у почетку деобне парнице подижу цркве и богомоље. Годинама издржавају свештеника и учитеља и шире румунску нропаганду у оним општинама, где су деобну парницу отпочели или где такову отпочети намеравају. Они добро знају, да на пример у Панчеву, Вел. Бечкереку и другим местима, где никад није било српско-румунске заједнице, са деобним парницама неће успети. Но они пробају срећу, а парница им служи само као повод и средство, да се у једном месту угњезде, а остало ће већ учинити — новац, који њима обилато на расположењу стоји. Њихови новчани заводи бацили су своје вигове и на многе српске породице давањем јефтиног зајма. Многи Срби из околине темишварске, а наиме из оних села, где са Румунима помешано живе, имају из румунских новчаних завода зајма или на менпцу или на хипотеку. Па тако иридобивају за себе једну по једну срнску породицу и то мало милом, а где треба и околностп допуштају, и силом. Ово придобиваље је сасвим прпродна последица зајмодавног одношаја. Та сваки Румун може Србину у брк рећи: „Држи се ти нас Румуна, у нас има новчаних завода, који ће ти у нужди помоћи, а где су ваши Срби и њиховн новчани заводи? од Кикинде иа све доле до Дунава, до ваше Србије, — немате ни једног у Банату!"

Овако новчано удруженп и организовани Румуни постепено и полагано подрпвају темељ нашег народног опстанка. Овако они шире румунску нропаганду на шгегу нашег народног бића. Из овога, што сам овде навео, свако ће јасно увидети: да оно шшо Румуни ирошив нас иред судом и законишим иутем иодузимају, није тако ио нас оаасно, колико оно, шшо иодузимају ирошив нас из иошајв, ван парничним иушем. А шта ми радимо? Просто ништа. Ми скрштеним рукама гледамо, како се из темеља нашег народног бпћа један по један камен одроњава. Наш ратар, занатлија и трговац овде у дољњем Банату усамљен стоји. Нема никог, који би га у нужди прихвашо, па тако, ако надне туђину шака, а он или се отуђи, или пропадне. — Отуда наше материјално и броЈно опадање. Овом злу не може се јавним зборовима доскочити, него само истим средствима, којима се Румуни против нас служе. Ми треба оснивањем једног централног новчаног завода у Банату са седиштем у Темишвару да сајединимо и да удружимо наше, које по страним заводима разметнуте, које пак неплодно лежеће капитале и да их спојимо у једну моћну целину, на да овако удружени и организовани привикнемо наш народ на плодоносан рад и штедњу, с друге стране помогнемо му тамо, где му се помоћи може и треба. Но не само појединци, него и црквене општине темишварске и вршачке епархије треба да се у једном централном новчаном заводу уписивањем деоница удруже. Овако удружене општине много лакше могу притећи у помоћ оној онштини, која је од Румуна нападнута, него ако свака посебице остане, јер удружене и организоваше у једну моћну целину, много ће се боље одунрети моћи прптиску румунске прона^анде, него ако, као до сад растројене и свака сама себи напуштена остане. Па колико пута бива случајева, да су у појединим црквеним општинама нашим цркве и школе опале, а ове стојећи саме напуштене, не могу себи да помогну, него су прпнуђене, да се потуцају цо страним новчаним заводима и да склапају зајмове под врло тешким условима. На све ово казаће ми неки спекуланг, који је научио високе дивиденде да прима: „Та то