Српски сион

сион. в

Б р . 9.

и Тп Апегкеппип^ Дхезег УегсИеп81е ипс1 а1з ћевопДегеп Ве"№е18 Швегег ка18егНсћеп 6па(1е ип(1 Гигвог^е Гиг (1еп Ве81апс1 ипс! с1ге ^УоћНаН: с1ег 8егћ18сћеп ШИоп ћаћеп тујг ћевсМобвеп, сИе оћегб^е кксћНсће \Уигс1е с!е8 Ра1пагћа(е8 \у1е(1ег ћеггиб^еПеп, \т1е Мћегеп 2еК:еп ћев^апс! ипс! тК; (1ет Ег2ћ18сћбШсћеп 81и1е уоп СагЈоуИг уегћииДеп ■етаг, ипс1 уег1е1ћеп с1еи ТИе1 ипс1 сИе "УУигсЈе е1пе8 Ра1г1агсћеп к т п8егт Нећеп иш1 де1геиеп ЕггћЈбсћо! 1 уоп СаНоуНг Јоверћ Кајас1с. „ТУЈг ГтЛеп ип8 Гегпег ђевНтт!, сНе аи? ХЈпбегп Сгепега1-Ге1с1\уаећте181ег 81ерћаи бирНкас с1е У^ег ^еГаПепе \Уаћ1 гит \Уо1ТУО<1еп Дег 8егћ18сћеп ИаНоп, ип4ег ШеЈегћегв^еПипд сИебег аИ^ебсћЈсћИЈсћеп Т7иг(1е, ги ћеаШИ^еи". То значи: „Ми Фраља Јосип Први итд. „Храбри и верни наш народ сриски одликовао се славно у свако доба приврженошћу нашем царском двору и јуначким отпором противу св^кога непријатеља престола и држава наших. За знак признања ових заслуга и особите царске наше милости бриге, закључили смо, да ради обезбеђења и напретка српске народности највише црквено достојанство патријарашко опет, као што је у пређашња времена постојало и са архиепископском столицом карловачком скопчано било, успоставити, и дарујемо име п достојанство Патријарашко Нашему љубезноме и верноме архиепископу карловачкому Јосифу Рајачићу. Решили смо се, даље, избор Нашег генералмајора Стефана пл. Шупљикца витеза за војводу народа српскога, успостављељем овог историјског достојанства, потврдити!" А кад је српска војводина превишњом ресолуцијом од 27. децембра 1760. утеловљена Угарској, онда је у истој ресолуцији нашла достојна пзраза превишња воља, да се о праведним жељама српскога народа има водити рачуна. Ја држим, високи саборе, да поред овог и оваког превишњег манифеста, поред ових и овакових српских привилегија, које су наши славни предци драгоценом крвљу својом стекли, борећи се за слободу миле отаџбине наше, нема и не може бити праведнијих и чеднијих жеља, него су оне, што су изражене у програму српскога клуба и на уста умног клубског председника пресветлог г. Васе Ђурђевића изнесене пред овај високи сабор у 20. сед-

ницп, држаној 30. аугуста 1897. Па пошто представка Срба из личко-крбавске жупаније, са своје четири тачке сасма поклапа четири најглавније тачке програма српскога клуба, то сам ја ову представку са мојим друговима народним заступницима из Ј1ике подупро и овом високом сабору препоручио. Пошто су врло поштована господа народни заступници, чланови српскога клуба: Ћиро пл. Милекић п Стево Поповић Вацки у прорачунском одбору становиште клуба према узакољењу српске народне заставе, о равноправности ћирилице и српских народних школа обележили, и пошто се ја с тим идентифицирам као члан српскога клуба, и то држим, да није потребно, да. ова питања ионовно овде у разправу повлачим. Али као православни српски свештеник држим, да сам дужан дотакнути се онога, по мом суду најважнијег захтева у представци личкој, којом српски народ и свештенство иште, што сваки народ по природноме праву има ираво искати и захтевати : уживање потпуне слободе верске савести. Тражимо и захтевамо према томе потпуну равноправност православне српске цркве у краљевини Хрватској и Славонији, јер и народ, и особито свештенство, под теретом стрпљења већ је клонуо. Ово питање мора се решити, јер ништа не може тако узрујати живце и узнемирити срце човечје, као неправда. Ја сам мало пре натукнуо с&мо, какву је неправду трпила православна црква наша у стара времена, од којих осећају се последице још и данас само овде у краљевини Хрватској и Славонији, дочим су конфесионални одношаји на основу потпуне равноправности уређенп уставним путем у свим осталпм земљама монархије наше. — Тако на основу потпуне равноправности донесен је зак. чл. XX.: 1818. за Угарску и интерконфесијонални закон за Аустрију од 25. маја 1865. Само овде код нас у краљевини Хрватској и Славонији равнају се и прогуђују конфесионални одношаји по наредбама и законима још из оних времена када је важило начело сијиз ге&ш, Шиз геН§1о. Баш у овим неуставним патентима и реверсима лежи голема непраида за нашу православну цркву особито код мешовитих бракова и код прелаза из једне вероисповести у другу. Тако н. пр. ако ,је отац католик, а мати православна/