Српски сион
Б р . 9,
„СРПСКИ СИОЕ."
Стр, 147.
онда сва деца и мушка и женска следе вероисповест оца. Ја не само да немам и не могу имати ппшта против тога, да сва деца и мушка и женска следе вероисповест оца, јер носе име и племе оца и отац води сву бригу не само о матери. него и о деци својој и ноглавито што то одговара духу св. Христове цркве, која на уста св. апостола Павла учи, да је муж глава жене, као што је и Христос глава цркве. Тако би морао гласити закон и за католике, оце, јер би то одговарало начелу правде, која би одстранила све неугодне трзавице и трвења између свештенства једне п друге цркве, а то би без сваке сумње добротворно деловало на све слојеве народа једне и друге вероисповести. Али тога права и те једнакости лишени су оци акатолици, јер су њихова само мушка деца, дочим деца женска следе вероисиовед матере. Тако се тим у обитељ и дом сиромаха оца акатолика увлаче две вере, а то сеје неслогу и раздор у обитељ. Зато су наравно многи и многи оци акатолици, само да пмају аира у својој обитељи, морално приморани да даду реверс, да се и мушка деца одгајају у вероисповеди матере, кад овој закон не дозвољава, да може издати ириволу, да и женску децу одгаја.ју у вероисноведи оца акатолика. Узели овако или онако свакако се православној цркви чини голема неправда овим патентима и реверзима. Конфесионални одношаји морају се већ и с тога уредитв,. што у бившем провинциалу краљевина Хрватске и Славоније важе неке наредбе, које не важе за подручје бивше Крајине. Тако у бившем провинциалу Хрватеке и Славоније важе реверзи, дочим су они за подручје бивше Крајине укинути превишњим решењем од 20, августа 1869. На ову врло важну околност слободан сам обратити позорност високе кр. зем. владе код решавања евентуалних призива и приговора! Вис. саборе! Српски народ ни.је оаза, он је члан Једне велике српске обитељи, која станује у земљама у којима наша монархија налази сферу својих интереса. Ја држим, да ће се ти интереси најбоље неговати, ако наша српска браћа виде, да смо ми овде потпуно задовољни, онда, ако се уваже и испуне наше
праведне жеље, које су изложене у програму српског клуба, односно жеље, које заговара представка личко-крбавских Срба, Дакле, у прилог наше ираведне ствари говори и „гаМо зШиз"! Ја држим, да у овој високој кући нема ниједног члана, који би могао рећи, а још мање тврдити, да су Мађари нама Србима ближи него наша једнокрвна браћа Хрвати. Кад су пак Мађари пре 50 година донели споменути зак. чланак XX.: 1848., којим су признали и ујамчили потпуну равноправност православне српске цркве у Угарској, онда мислим, да сам отуд овлаштен сасвим логичан довод извести, да у овом вис. сабору не може бити ни једнога члана, који би био против потпуне равноправности православне српске цркве у краљевипи Хрватској и Славонији. Моје је дубоко уверење, да нреузвишени главар земље светли бан наш, верно и мудро извађа превишње интенције најмилостивијег оца и краља нашег, који своје народе велике и моћне аустро-угарске монархије без разлике вере и народности као децу своју једнако милује и љуби. То уверење моје храбри кене и улева ми потпуну наду, да ће преузв. госи. бан са вис. кр. зем. владом скоро нам дати прилику, да с одушевљењем највећим поздравимо законску основу о интерконфесионалном закону. Зато ја већ данас радо прихваћам и поздрављам предлог саборског одбора за богоштовје и наставу и за њ ћу гласати. (На десници бурно: Живео. Говорнику честитају.) Заст. др. Шандор Егердосрфер: Вис. саборе! Ја примам предлог одбора за богоштовје и наставу и гласовати ћу за њега. Након речи оних које су пале овде, након разлагања са стране г. известитеља, нар. заступника дра. Шевића и сада мог неносредног нредговорника, заиста не би било нужно, да узимам реч, да не сматрам својом дужношћу образложити, зашто ја гласујем за предлог одбора. Како је сваком члану сабора познато моје стајалвште у питањима, која су овде по среди, могло би се можда нуним правом очекивати, да ја иуно даље полазим, него ли сам предлог иде, па да не би видео разлога пи повода дати становите молбе влади на изучавање него једноставно на проведење. Моје је стајалиште у свим тим питањима