Српски сион

Стр. 148

„СРПСКИ СИОН."

Бр. 9.

познато, јер сам то толико и толико пута очитовао у овој вис. кући и у одбору. ТТТто се тнче заставе народне српске и љезине ваљаности у нашој домовини; што се тиче порабе ћврилице и што се тиче захтева гледе школа српских, то сам опетовано наглаеио, да сам с тим захтевима споразуман и оиетовано сам гледе тога нагласио евоје стајалиште. По мом схватању, дакле, не би било повода, да се штогод тек изучава, ја сам гледе тога на чисто, мени су та нитања јасно тако, да би могао нанросто рећи, неиа тако буде, нека се захтевима парода српског удовољи. Ну, господо, неки даљни захтеви представака, изложени у извешћу одбора, нукају ме, да ја та питања, која су овде нанизана, разврштам, па када их уочим, то увиђам Фактичну потребу, да кр. зем. влада пде ова иитања тек изучавати и да о њима поднесе вис. сабору свој предлог. Зато сам тако слободан изрећи реч, да ово своје стајалиште образложим. Ја, господо, мислим, да ми можемо након онога, што је мој непосредни предговорник рекао, ипак једанпут бити на чисту, да је једноставно детињска реченица: „пема Срба". С тиме се могу играти само деца, дочим мислим, да се озбиљним људима то не пристоји рећи. Дакако, да је лако решити сва и најтежа питања, кад велимо: „нема их". Тако би се лако решпо снор пзмеђу Европе и Америке, кад би се једноставно рекло: нема Америке. Тако се иитања и најзамршенија лако решавају, ту нетреба ни ума, ни памети, ту треба само довољно смелости. (Свршиће ее.)

ЛИСТАК. Белешке из црквено-школског и просветног живота. У Митрополији Карловачкој. (Саборски Одбор) сазваи је у свпје редовне седнице за 13 (25.) март о. г. (Духовиик кр. земаљоке казнионе у Лепоглави) Преузвпшеии Бан Краљевииа Хрватске, Славоније н Далмације, именоваије прнвременп® православнпм кућним духовником код кр. земаљске казнпоне у Леиоглави — Јереја Мојсеја Магоша , досадањега пароха т Горњем Михољцу. (Тестаменат народног добротвора | ЕорЈа Ф. Недељкови&а.) Г. Др. И. Огњаповић саоиштпо је

у 8 бр. „Бранкова Кола" пзвод пз тестамепта, прошле године премпнулог у Новом Саду, народног добротвора Ђорђа Ф. ЛедељковиЛа. Тај извод тестамепта гласи : сећајући се српскога народа, из кога сам поипкао и српске источноправославне вере, у којој сам васпитан, нареЗјујем и завештавам следеће легате: 1.) 20000 круна (двадесет хилада круна) оставл>ам на фонд велике српске гимназије у Новом Саду , т. ј. на умножаваље тога фонда. 2.) 20000 круна (двадесет хиљада круна) остављам фонду св. Саве у Ср. Карловцима. 3 ) 10000 круна (десет хиљада круна) остављам друштву св. Саве у Београду. 4.) 2000 круна (две хпљаде круна) остављам иншшитуту за умоболне , који се сада на Цетињу у Црној Гори оснива. 5.) 20000 круна (двадесет хиљаде круна) остављам српскЈој православној црквеној општини у Новом Саду, да њима посебно рукује, као са „фондом Тзорђа Ф. Недељковића за мираз сиромашлим девојкама које се за добре и солидне занатлије Србе удавале буду. Овде се додаје у опоруци: „Умољавам српску прав.црквену општину, да са овом фундацијом родољубно, праведно н без обзира на политичке странке управља, а да узима у обзир особито такове занате, којима ми Срби поглавито оскудевамо." 6 ) 20000 круна (двадесет хиљада круна) остављам „Матици Српској" да овим завештајем као „фундацијом Ђорђа Ф. Недељковића за сиромашие сржке сиисатеље" из Аустро-Угарске посебно рукује. Са чистим приходом ове фундације располагаће годишња главна скупштина Матице Српске, издавајући сходне припомоћи српским добрим сиромашним оболелим или остарелим списатељима из Аустро-Угарске. 7 ) 10000 круна (десет хиљада круна) остављам друштву Српског Народног Позоришта у Н. Саду, за припомоЛ глумцима и глумицама. Да се сваке године подели као награда заслужним, солидним и напредним глумцима и глумицама. (Ако би Нозоришта нестало, онда да