Српски сион

„СРПСКИ СИОН." С тр . 141.

Б р . 9

20. Јунија 1857. г * К. П. Побједоносцев превео проФесор богословије Душаи ЈакшиЂ. „Сл8);8 м»ш8 длсн рлдостк н веселГе." ПС. 1 ј. сх . 10. Како је згодпа ова молитва, кад ула> зиш у храм Господњи! Дешава се, да уђеш и стојиш на молитви са тупом мишљу, са успавапијем чуством. Око тебе пјевају и читају, изговарају рнјечи нуне светог и узвишеног значеља; али ријечи иролазе мимо ушију, не остављајући у срцу утиска и не будећи мисли У глави се врзе и развија њешто иротивпо храму, њешто свјетско и ташто. Присиљаваш своју мисао, одгањаш нротивне нреставе и слике — али ништа не помаже, — ако Бог не пошље Своје благодати. Та је блатодат — радост и весеље за слух, кад он жедно лови сваку ријеч, када свака ријеч оставља утисак у његовом срцу и буди га. Усред суза и уздисаја срце се радује; зато се радује, што је сагласно само са собом; расположење потпупо одговара жељи. Душа се растопила у молитви и бесједи с Богом у радости и весељу. Дао ми је Бог, да чујем радост и весеље: ето и почетак и сврха молитве. У вријеме, кад се срце, пуно скрушености, умирује пред Богом, испуњује уздисајима, — Бог му шаље радост и весеље. То је дјејство Духа, који се заузима за нас неисказапим уздисајима. Као да се Христос јавио у кругу ученика и рекао: мир вам, радујте се! 0 света и неисказана радости! Нема без тебе преданости Богу, пема без тебе синовље љубави и синовље смјелости. С тобом је све лако на овоме свијату, и мисао о срећи само с тобом ностаје појмљива човјеку, јер с тобом он осјећа у свом срцу срећу, која не зависи ни од људи, ни од времена, ни од прилика. Тебе је донио на земљу Христос Спаситељ и тебе је Он поставио на земљи за утјеху човјеку. Он му је дао силе, љубави и смјел^сти да кличе: Авва Оче! Богу Сведржитељу, Богу, Који је грозан, као онај, који прождире огањ, и Кога само једина благодатна радост преставља човјеку као Оца, као Љубав, која * К. II. Шбједоноецев-Ђ Нраздникк Господнн Москва. 1898. год.

олакшава, сагрејава, оживљава. Госиоде! „слуху лшлпј" ддси рлдостк и весмТе," да познам Тебе у животворном Слову Твоме, у животу, у природи, у човјеку, и у свему да Те љубим, и све да нознам и љубим у Теби, Почетку сваке љубави и радости и сваког зпања!

Шта је са сабором? 0 потреби сабора уверени смо сви; али сабора који би радио и свој задатак извршио. Је ли такав сабор од г. 1897, чији мапдат још траје? Није. А да није, доказује његово саборисање 1897, конФерисање саборске већине и њезино држање пссле 1897 до данас. Тај сабор је дошао у сукоб не са кр. комесаром, пего са круном. Саборска већина томе сукобу не само да није хтела, или умела, избећи 1897, и излаза дати, него га је демонстративно подржавала и заоштравала, па у томе злу остала, нризнати јој се мора, конзеквептна, крај свију искрених и мудрих оиомеиа и савета, како Јерархије, тако и умерених народпих кругова. Но, о томе смо не једаред писали, не једаред саборској већини казали чисту истину, иа кад пе хте да се тој истини поклони ево за 2 3 / 4 године, уверени смо, да је из њезине конзеквептне заблуде не би могли извести нити при крају те њезине нериоде. Зато и не ћемо о томе трошити речи. Тим мање, што смо уверени, да је и саборска већииа, па и г. Др. И. В. уверен, да од сабора у тој њиховој периодп — а гр'^ ради њихових — не може од сабора бити ништа. Ако оии још и данас мисле да би требало сабора, који ништа не би свршио, но само пова трошка, нових трзавица и кобних последица за собом оставио, зар, и после сјајних резултата свога хаџилука у Пешти, нису још иа чисто бар с тим, да краљевска влада није вољна састанак таког сабора пр<едложитк на превишње одобрење; сабора, чија је већина дошла у сукоб са Круном и тај сукоб демонстративно подржавала и заоштравала? Уверени смо, да је о томе уверен бар г. Др. И. В. И зато се чудимо његовом