Српски сион

С тр . 142,

„СРПСКИ

СИОН".

Б р . 9.

саборском севдаху у 23 броју „Браника." А још се више чудимо, како онда може кривити Митрополита-Патријарха и Саборски Одбор, што састанак таквог сабора не траже. Како ли може од љих очекивати, да учине оно, ради чега би им после, можда, први г. Др. И. В. у својој „тактичности" — замерио!? Г. Др. И. В. се још „диви смелоети чланова саборског одбора". И треба да се деви — њиховом пожртвоваљу, њиховој истрајности у родољубивој служби, Шта више, треба да се моли Богу за њихов живот и здравље, јер крај данашње саборске већине а без ових чланова Са борског Одбора — кто к-кстх шта би све могло бити и наступити. Но узмимо и случај, да је сабору од 1897 дозвољено било да најпре изабере Саборски Одбор, па опда да приступи донашању Устава. Саборски Одбор био би изабран, а Устав метнут под купус И кад би услед тога сабор био одгођен, евентуално распуштен, нре него што би текуће послове посвршивао и прорачун донео шта би онда било? Остао би Саборски Одбор без саборског прорачуна. Па, би ли тај нови Саборски Одбор зауставио целу автономну машину? би ли позагварао све митрополијоке и епархијске канцеларије? би ли обуставио све субвепције просветним нашим заводима, Богословији, гимназијама, нрепарандијама, вишим девојачким школама, црквеним општинама, свегптеницима, иензије овима, проФесорима и другим автономиим чиновницима? Би ли тај Сабореки Одбор скрстио руке и гледао како тече вода Дунавом крај Карловаца, а све нове потребе оставио ненодмирене само зато, јер не би било саборског прорачуна? Или шта би тај Саборски Одбор радио ? Радио би оно, што је радио, без саборског прорачуна, и Саборски Одбор од 1885 до 1890, у којем је био и г. Др. И В. Радио би, што ради и дамашњи Саборски Одбор. Шта се је, дакле, хтело са севдахом у 23 бр. „Бравика"?! —р-

Раеправа о ерпеким петицијама у сабору краљевпна Хрватске Славоније н Далмацпје. (Н&схавак) Протојереј Илија МашиК: Високи саборе! Ја сам узео реч, да говорпм у овој разправи и зато, што је она изазвана у првом реду представкама српских опћина жупаније личко-крбавске, па зато молим вис. сабор, да ми изволи стрпљивост и пажњу своју за један часак поклонити. Високи саборе, угарски краљ Сигмунд после битке код Никопоља 1396., где је турскп цар Бајазит крсташке војске потукао до ноге, особито нак следеће године 1397., кад је цар Бајазит с великом силом упао у Срем, пљенећи и налећи, увидио ј'е он, каква опасност прети земљама угарске круне од најезде турске. Зато је радо прихватио савез, кога му .је понудио српски деспота Стефан, после битке код Ангоре, 1403. год. Овим савезом уверио се краљ Сигисмунд о способности и храбрости српских војннка и зато је он дао привилегију 1428. год. оним Србима, који се у Угарској већ налазише и који су стекли великих заслуга за Угарску и зато, што је њима намењено било, да чувају тамошње границе, а друго из виших државних разлога, наиме, да и оне Србе, који су становали у својој држави под владарима својима деспотима, приволи, да и они пређу овамо, јер наравно снага сваке државе почива на снази народа и што је народ у једној држави многобројни.ји и богатији, то је и држава и већа и јача, и обратно. Ову нривилегију краља Сигисмунда потврдпо је и његов унук краљ Владислав I. 1440. год.. а угарски краљ Матија Корвин 1458. и 1464. Да су пак ту привилегију и с том наканом угар. краљеви дали рпском народу, најсјајнији и најјачи доказ томе пружио је угарски сабор од год. 1481 зак. чланком III. и IV., наиме зак. чл. IV. завршује се овако: „и! 4а1шт ТгапзГи&агат Ехетр1о еИат а1Н Тигсагпт 01С1от зићјесН а^ уешеп<1ит 1ап1о рготНогез еШс1ап1иг, ^иап<1о 1а1ез дш јат уепегип!, 1ап4а ргаего^аНуа сопзрехегт!; евзе (1опа1;о8;" То ће рећи, да по примеру ових ускока и други, што су иод власти турском тим већма приволе, да црелазе, кад виде, какове су повластице подељене онима, који