Српски сион

Б р . 9,

„СРПСКИ

СИОН."

С тр . 143.

су већ прешли. II збиља, државна политика с давањем ових привилегија није промашила свога циља,, јер већ год. 1438. велики део Срба пређе овамо и настани се у оним местима по Срему, Бачкој и Банату, које је угарски краљ Сигмунд дао српском десноту Георгију Бранковићу у замену за Београд. А за време владања Матије Корвина прешли су деспоти српски са великим бројем српскога народа и настанили се по Срему, Бачкој и Банату. Ови деспоти не само, да су били политички поглавари српскога народа у тим крајевима, него су имали своју самосталну војску, с којом су самостално управљали и војевали нротив унутрашњих бунтовника и спољашњег непријатеља отаџбине. И у Угарској су играли важну улогу. Тако су се отимали за пријатељство српскога деспота Бранковића Јован Запоља и краљ Фердинанд I. У почетку био је деспот неутралан и тим најбоље показао своју самосталност и неодвисност. Ну после пристао је уз Фердинанда I. и победоносно војевао више пута против супарнику његову Јовану Запољи, цок није најпосле животом платио 1528. у битки код Сегедина. Сад краљ Фердинанд I. деспотову српску војску стави под своју непосредну управу и од то доба па до цара и краља Леополда I. српски војеици војевали су под аустријским генералима. Док се тако развијао политички живот српскога народа у српској деспотовини, Срему, Бачкој и Тамишком Банату, дотле још није било војничке Ерајине ни граничара, него тек после мухачке битке год. 1526. велики део српскога народа под својим канетанима и војводама из Србије, Мацедоније, Босне и Херцеговине пређе овамо и насели она два на граници унутарње аустријеких насљедних земаља од Турака опустошена среза, који су у историји названи: Бе8е1гит рптит 1 Безе1гит весип^ит, то јест пустош горња и дољна од којих Безеи-ит рптит дао је постанак, вараждинском и од чести банском, а Безе^гит весипсЦт горњо-карловачком генералату. Сгалежи крањски пак добровољно уступе Србиаа ускоцима од Турака опуштени Жумберак уз погодбу, да чувају границу од Турака. Ове населбине српске чпне излазну тачку историје војничке Крајине. Ови Срби граничари стављени су под непосредну унраву надвојводе

Карла од Штајерске, који је имао уза се унутарњи аустријски војни савет у Грацу, сасма неодвисан од аустријскога дворскога савета у Бечу. Кад је млади Лудвиг, краљ Угарске и Ческе, у битки код Мухача 1526. животом платио, онда једна странка у Угарској за краља изабере Јована Запољу, надвојводу ердељскога. Тога истога Јована Запољу једна странка у Хрватској изабере за краља а на челу те странке стајао је Крсто Франкопан, дочим друга странка у Угарској и Хрватској за краља изабере Фердишшда I. Јован Запоља постави за бана у Хрватској Кеглевића, а краљ Фердинанд I. опет Баћачија, и тако су у Хрватској била два бана. Краљ Фердинанд I. обрати се на свога брата немачкога цара Карла X., да му оружану помоћ пружи против супарника Јована Запоље. Но како је онда у Немачкој реформацигја у најбољем току била, то цар-брат није могао пружити оружане помоћи брату Фердинанду I., него што је могао, учинио је: писао је на угарско илемство, да његову брату на руку иде. II као што је деспот Јован, као што сам казао, са својом војском при^екао у помоћ Фердинанду I. против Запоље, тако и Срби-граничари прискоче у помоћ Фердинанду таковом снагом, да је бан Кеглевић, што га је ноставио Јован Запоља, протеран, а одржао се бан Баћани, којега је наместио краљ Фердинанд I. II тако помоћу Срба-граничара сломљена је у Хрватској странка Ивана Запоље. Како су се касније у Угарској развијали догађаји, то овамо не спада, па не ћу о том ни говорити. Сада краљ Фердинанд I., уваживши велике заслуге Срба-граничара, даде им привилегију дне 5. септембра 1538., у којој им је дао иовластице, да су прости од десетине, плаћања данка јазних работа и царине; признао им је њихову народну војску нод њиховим капетанима и војводама. Ова привилегпја у толпко је значања за нас Србе, што краљ Фердинанд I. наше славне предке не називље власима и шисматицима, него њиховим иравим именом срнским (Чита): N08 ГегсПпапскгз.... еззе потгПоз еарЛаиеоб е1 уојуо^аз 8егпапо8 8еи КасГапок сјш сит ћогшшћиз е(; регеошв сит уојтоДаМћиз 8ш8... итд. Ови Срби граничари гласом пручког уговорм (Ргискег 1л1)е11) од год, 1578., примише