Српски сион

Стр. 144.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 9.

на себе дужност чувати п бранити границе унутарње аустријских насљедних земаља од Турака, а земаљски сталежи, корушки и гатајерски обвезаше се уз она неплодна земљишта, која Срби носједоше, давати им годишњу плаћу. Цар Рудолф П. и дар Матија, као краљеви угарски, уважајућ и признавајућ Србима велике заслуге, које су учинили краљевини Славонији и Хрватској, наима тиме, што су задржали Турке од даљег продирања, признали су му и ујамчили слободе, које су уживали у једној и другој краљевини. Ови исти Срби-граничари за време реформације и тридесетгодишњег рата стекли су велике заслуге за цело човечанство, зато им је краљ Фердинанд П. поделио бага господске слободе и привилегије, које су изашле из угарске дворске канцеларије дне 15. новембра, године 1627. Ову привилегију потврдио је Фердинанд Ш. год. 1642, и његов син и наследник Леополд I. год 1659. Ове привилегије Срба-граничара, чувале су се као највећа светиња у Северину под гвозденпм затвором. Кад је цар и краљ Леополд I после смрти Фердинанда оца свога, ступио на престоље год. 1657., већи део Угарске носедовали су Турци, а кад је гроф Емерих Текели на ново дигао немире у Угарско.ј год. 1678., онда је велики везир Карамустафа са великом силом упао у Угарску и Аустрију, те опсео Беч год. 1683. И ако је царскому оружју пошло за руком, да је ослободило Беч од турске обсаде, ако је г. 1686. освојило Будим и следеће године 1687. Срем и Славонију, наравно иомоћу Срба очистило од Турака, ако се Лика и Крбава својевољно предала цесару и краљу Леополду I., то се ипак уза све то осетила велика нужда, да би се новим хришћанским четама из Турске попунила и умножила царска војска, ко.ја је кроз непрестане рагове са Турском била јако прорегаетана н ослабљена Гроф Чаки препоручи цару и краљу Леополду I. српског деспота Ђурђа П. Бранковића, да би он најлакше могао у Турској палазеће се Хришћане дићи на оружје и да би његовим посредовањем царско оруж.је најбоље напредовало у Србији, Босни и Херцеговини. Деспот Ђурађ II. Бранковић, на позив цара и краља Леополда I. и као посланик влагаког војводе Шербана, дође у Беч и изјави цару, да ће са 30 хиљада најодабра-

нијих Срба војника приступити царској војсци, чим Аустрија огласи рат Турској. Уједно препоручи цару п краљу Леополду I., да позове и српског патриарха у Ипеку, да би дигао на оружје српски народ. Овај се предлог допао цару и краљу Леополду I., те је учинио Ђурђа П. Бранковића грофом, дипломом од год. 1688. Кад је деснот дочуо, да се Лудвиг Баденски, главни војсковођа са војском налази код Кладове — са неколико тисућа војника, пристуии к њему. Боденски и не знајући за тајне договоре деспотове са Леополдом Г, а налазећи се у туђој земљи, уз то није био доста јак са војском, па бојећи се, да би му овај могао чинити неприлике, даде изненада затворити најприје у Сибињ. па у Беч, а из Беча у Егер одвести у сужањство. Међутим, договори између бечког двора и српске патријаршије дотле су напредовали и доспели, да је цар и краљ Леополд у свом ручном писму српском иатријарху Арсенију Ш. Чарнојевићу саветовао, да ову богом дану прилику не иропусти, него да (чита): „е(; апшз позћпз »от^ 1)аг1>агат ОМотапоП1П1 (;у2ашс1ет Лерптеге тосНз отпШив ех(;т§'иеге^ие јауеп!", то јест: „с нашим оружјем удруженп барбарско Огомана тиранство сваким начином притисните и угасите". Дакле, цар и кра.т> Леоцолд I. позвао је патријарха Чарнојевића и српски народ, као савезника против заједничкога непријатеља Турчина. Срнски патријарх Арсеније Ш. Чарнојевић, дигне око 40.000 српских иородица пз Србије, Македоније, Албаније, Босне и Херцеговине, пређе овамо, те се један део заустави у Хрватској, Славонији и Срему, гђе су нашли од Турака јако прорегаетано становнигатво и земаља опустогаених, дочим се други део упутио у Угарску, те се онде настанио у св. Андреји и око Будима. Велик успех државне политике има се приписати, као гато каже министар Бартенгатајн, оним привилегијама и повластицама, које су угарски краљеви дали српском народу, особито привилегија краља и цара Леополда I., који се није устручавао понудити српском народу право, да сам себи бира политичког поглавара, свега војводу, него их је јога опростио од опће работе и плаћања јавног данка привилегијом од 6. априла 1690. (чита): „N08 ^еороМиз ... зегуа1а трптиз геН§1-