Српски сион

С тр. 160.

Б р . 10.

томе, пошто про|у шест дана прве седмице, првп недељнн дан иза љпх, назива се првом недељом по Педесетници; друга недеља — другом недељом и т. д. Бројање ово завршује се иетом недељом пре початк1 великога иосга. Број недеља у овом размаку времена мења се према годинама; он .је мањи када Пгсха раније иада и обратно. Четири недеље пред ускршњим постом не рачуна.ју се, јер имају своје засебне називе, наиме: Недеља Митара и Фарисеја, недеља блуднога сина, — јер се у догичне недеље на Литургијама читају јеванђеоске приче о Митару и Фарисеју, односно о блудном спну; затим долази: недеља месопустна , која се због тога тако назива, што је иосле забрањено јести месо, — и недеља сироиустна, после које пресгаје употреба сира и млека и уопште белога смока, пош о одмах иза ње почиње велики пост. Недеље великога поста броје се п називају се следећим, начпном : Недеља прва —■ џравославија (народ ју зове чиста), недеља друга (пачиста), недеља трећа крстоиоклона, недел^а четврта (средопосна), недеља пета (глувна) и недеља шеста —- вдш (цветна). Цветном недељом започиње страстна (велика) седмица, иза које нам наступа Пасха — Ускрс односно светила или иасхална седмица. Недеље после Ускрса означају се и бројем и засебним називима, сходно смислу Богослужења дотичних недеља. Наиме, друга недеља после Ускрса (прва је недеља сам велики иразник Пасхе) назива се недељом аитииасхе или недеља Томииа; недеља трећа — недељом мироносица\ недеља четврта — недељом раслабљенога; недеља пета — недељом Самарјанке', недеља шеста — недељом о слеиом ; недеља седма — недељом светих отаца; недеља осма иедесетница , од које но ново заночиње годишње бројање недеља. С(раф7/их — је реч јеврејска и значи огњени, који гори Серафимима се назива један чин небесне јерархије. Називом овим обеле жава се огњена, горућа љубав дотичних небесних сила, нрема Богу. С и н а § д ц 7 и. — Грска реч (аоуаусо) значи скуи, збор зарад сиомињања свет.е вечере, одиосно и саму усиомену свете вечере. Од поменуте речи иостала је и реч сина&цни, којом се означава скуи историчких иодатака, што се односе на иззестан иразник или на којега светитеља. Скуп таквих

синаксара, чини књигу, која се назива ирологом (в. прологх). Осим тога у постном и цветнсм Триоду налазе се спнаксари свију празника, од недеље митара и фарисеја, па до недеље свију светих. Дотични синаксари налазе се у Триодима, обпчио иза шесте песме празничнога канона. Синкелх. (в. протосинкма). Оинодикх. — Грчка реч атођмбд којн се сједињава, који је у свези. Реч ова употребљена у средњ°м роду с предречицом то аоуоб^хоу значи књижица, и у овом значењу се употребљава реч синодик у православној цркви. Према томе, под синодпком се подразумева књига, у коју се —- ио жељи појединих Хришћана —• упиеују имена умрлих Хришћана, ради вечног сиомињања ири Богослужењима. У синодик се могу уписивати и пмена живих, ради молитве за здравље и спасење њихово. У пређашња времена употребљавале су се у цркви т. з. диитихе (боо — две таблице) — две таблице или два листа, а по некада и један лизт, раздељен на две половине, од којих су на једној записивана имена живих, а на другој имена умрлих — која су при Богослужењима спомињана. Скуп тих диптиха у једну књигу назива се синодиком. У место овога назива, код нас је у употреби назив •— читуља. (Наетавиће се.)

Расправа о српеким петицијама у сабору краљевина Хрватске Славоније и Далшације. (Свршетак.) Заотуиник др. Шандор Егерсдорфер (наставља:) Из речи неносредног мог г. нредговорника сваки, који мало мислп, мора закључити, да тога народа срискога ипак имаде, јер кад га не би било, како би се могли препирати шњим, како долазити до сиора с неким кога у опће нема? Рецимз, да га овђе у Загребу и загребачкеј жупанији нема, али негђе га има, иа ако га има и ако се то докаже и углави, да се је у становито историјско доба доселио; ако знадемо пут, којим је сеоба бивала, онда јоште тврдити, да народа српског нема, да дакле иије дошао, то би очито чудо нредноставило. Да извађам даље своје конклузије, ја не требам ништа, него то иризпање народа срп-