Српски сион

В р . 14.

„СРПСКИ

СИОН."

С тр . 227.

истините Цркве Христове, док год имају једпу вјеру, једна тајанства, један дух кротке љубави. 1 — Како се данас православна Црква састоји из више автокеФалних цркава — то нисац на основу свог догматичног и каноничног схваћања долази до резултата: „Сумаријум је дакле свега, да су тако зване „автокеФалије" неканонске, неправославне, нецрквене појаве" (стр. 14.). То дакле значи, да иравославне Цркве нема, да Христос није испунио Свог обећања, које је дао ученицима: ,,и азх Отца, и иного шитма дастх кажх, да бВдгга сх ва /ии во в-ккх ... Оут^кшитмћ же, скатк 1 И , {гожј послјтх отецх во ил1/л л\0{, тои вћ1 на^читх вс(л»!Ј, и воспол</митх вал!Х кса, дже (> г к^х вамх", (Јов. 14, 16. 26.) — и обећања о чувању Цркве, кадје рекао: ,,сожижд$ церкокх лшо, и крата адока не одол-к|отх еи" (Мат. 16. 18). Кад би „автокеФалије" биле ,неканонске, неправославне, нецрквене", као што тврди о. Емилијвн, тад не може бити ни „васијонске инстанције", коју тражи писац (10. стр ), јер да се састане хиљада „неканонских, неправославних и нецрквених" цркава — оне не могу саставити иравославне „васијонске инстанције", као што хиљада идијота не чине једног паметног човјека! — Како г. писац не признаје „сопбепзиб есс1е81ае (Пзрег8ае" (стр. 13.) то он конзеквентно не признаје ни символичних књига православне Цркве, (Прав. Исповј. вјере и Посланицу источ. натр.) које су тијем путем усвојене од православне Цркве! А тко одриче и не прима символичних књига св. Цркве — тај 1рзо 1ас1;о иступа из Цркве, јер се у њима садржи учење Цркве! 0. Емилијан хоће „васијонску" инстанцију — држимо, да није у његовом интересу. Што се тиче „спекулативних момената" (стр. 11.) у погледу „васијонске инстанције" — то је истина, да Црква слаби кад се цијепа. У осталом о. Емилијан би нам могао о томе „спекулатнвном моменту" много још иричати, а и ми би њему, тако, да би о. Емилијану морали довикнути: „1ат 8а& е§4: пе те СтрМ вспша Нрр1 сопрПабве ри(;е8" ! 8 — Још ћу да покажем на једну догмагичну погрјешку у снису. Писац говори: „По православној догматској доктрини инволвира крштење неки духовни клерикат" (стр. 24.), чиме хоће да оправда контролу ' Макарш. прав.-догм. богосдовје. Том. ii. р. 237. Филаретг прав. догмат. богослов1е ii. частљ. р. 238. — Јустинђ , догм. бог. ii. р. 308. * Чсдбцовђ . ЦерковБ кородевства сербскаго. Пет. 1899.

и мијешање свјетовњака у Цркву код „автокеФалних" цркава! Да ту своју тврдњу докаже, писац се позива на „соп^еввш огШо(1оха, ге8ропз10 108." То учење јест протестантско, али не православно, и писац се неправилно позива на „соп!еб. огШоАоха", јер се у њој говори овако: „'ЕрсотУјасЈ 108. ПоГоу г1уас тб тгхартоу [лоат^риу; 'Ал. 'НЕгрмаб v*), ђ олота еХча.'. ђио Хо-јшv, аХХт] отгоца-р .итј ха1 жххуј |лоат7]рдаб7]5. теуго^атсхгјс Егршабут); бХо1 о1 Хр<.аиа.чо1 о1 дрб-обојо'. (лгтгх.ооа^, ха&м; (1. Ре1г. 2, 9.) бсбаахгс Пгтро$ б 'АттоатоХод, Хг-смг бјлгТЈ Зе^гуог ЈхХгу.тоу, раасХгсоу Егратгоца, гб-уој офоу, ха6$ г1$ пгротосуја« - иа! б '1ма -^гјд гејту^ 'Ало-лаХоф1Г (5, 9.) гасра-р/јЈ ха1 г^о рааа; тм 0гф -/;|1а5 IV тф а! |лат{ аоо |х лаатјс; фоХујј ха1 -[-ХооаауЈЈ ха1 Хаоо ха1 1в-уоо5 - ха! |тсо!т)аа<; 'Ј^ад тф 0гф -ђ[1.т ра«ХгТ; ха! ЈгргТ^. Ка1 хата ттју тошоттјч Егрмабугју - ј Е уоу та1 ха1 тгроасрора! тосабта^ тј - ј - ооу лроаго/а!, гбхарсатЕац 7гхрмаг15 тооаго|л.ато5; иарабоаг15 г1д |хартбр!07 ђ'Л 104 Хр1ат оч, ха! аХХа бр,01а" лроЈта блоТа ларахсум^т»; Хг-[-г1 (1. Петр. 2, 5.) б 'АтсбатоХо^ Пгтрос- ха! абто! мј Х19-01 ^мутгЈ о1хобо|лгТа9-г, оГхос; пугОЈл-атсход, Егратго(ха &Ј1 оу, ауЕуг'сха1 лугоцаиха^ 9-оа(а$ гблроабгхтоо; тф вгт б1а '1тјаоо Хр'.атоо - ха1 (Рим. 12, 1.) б ПаоХог - ларахаХб обу б |лаЈ, абгХсро1, б(.а шч о'.хт'.р |1МУ тоо 0гоо, тсарааттјаас та ам|хата б]1М7 9-оа1ау ЈЈбаау, а-рау, гбаргато 1 ,) тф 0гф, тујч Хо-јсхтју Хатрггау бцму." 9 Тко не види да се у споменутој „конФесији" говори о свеопћем свећенству Хришћана у том смислу, да сваки Хришћанин имаде ираво неиосредно узносити молитве Богу, и ништа више? 10 Послије тога, што до сад рекосмо, држимо да је сувишно, и без сврхе показивати и на друге погрјешке у спису г. автора. Морамо ипак рећи, да писац није тачан и савјестан у цитирању извора (стр. 13. примједба 1; стр. 15. пр. 1; стр. 24. пр. 1; стр. 27 пр. 2.) да употребљује изразе недостојне научног расправљања као „богогеограФско аматерство" и друге. Најпослије морамо и то оназити, да није морално од о. Емилијана, да антиканонски, антиправославни, антицрквени т. ј. јеретички спис посвећује и равославном епископу! Душан Јакшић нрОФвсор богословвје. 9 Кдтте!. — Мопише1>1а НЗе! есс1еа1ае 0пеп1аШ. р. 185—6. „соп^езз. огЉоЛоха". 10 Енифоновичђ. „Обл. богослов1е," Новочеркасскч., 1897. р. 131. ЛИСТАК. Белешке из црквено-школског и просветног живота. У Митрополији Карловачној. (Нов дар Његове Светости и српских манастира народу српском.) У седници Па-