Српски сион

Огр. 226

„СРПСКИ

СИОН".

Бр. 14.

Новац ваља слати на потписанога Патронатскога тајника, који привремено врши и посао благајника Конвиктског. Сваку другу коресподенцију ваља упућивати на потписани Патронат, који ће свакоме издавати тражена упутства и разјашњења. Ево нрилике, да свештенство наше иокаже: колико хоће и може да уради за установу своју, коју ће без сумње, сваки брат свештеник радосно поздравити. Ево прилике, да и родољубље српско покаже. колико љубави има и даје своме свештенству. Привремени Патронат Архидијецезалнога православнога српскога свештеничкога Конвикта у Ср. Карловцима. У Ср. Карловцима 26. марта 1900. Предеедник: Протопрезвитер 1ован ЈеремиЋ Тајник: Иван МаширевиЋ гимназијски катихетз.

Књижевне оцене и прикази. Критика на сггае др. ЕмилијанаЈВадића „Начело православног црквеног јединства". Панчево. 1900. (Сиие имаде 31 страну). Прије свега „предговор" сггаса не одговара сврси. У нредговору нисац је дужан говорити о ономе, о чему пише, док о. Емилијан говори једино о побочним и приватним стварима, које никако не спадају у предговор. Писац ипак каже у предговору, да мисли, које он излаже у свом епису „нису до сад нигде изложене"". Међутим то не стоји, јер су сличне мисли ширили противници нрав. Цркве и прије о. Емилијана, као Соловјов и други. 1 Из списа самог видимо, да г. писцу нијејасно догматично учење о јединству Цркве. Св. ап. Павле пише у посланици к Ефешанима: ,,сдино т^кло, единх дј(х, , . единх гдк, едина к^кра, едино крефенјб" (4, 4. 5.). Према тијем ријечима св. апостола, да Црква буде истинитом Христовом Црквом, мора у њој бити јединство вјере, јединство тајанстава и духа благодати. У св. Писму нигдје се не протеже јединство на времене и случајне принадлежности црквеног уређења. (Дјела ап. 15, 19. 28.). Тако схваћаху јединство Цркве Христове 1 Кгапк. Ви881§сће8 Сћпз(;еп1ћит. РаДегћогп. 1889. I.

св. Оци. Св. ТеоФИЛ антиохијски пише: „Ка1 у.«■9-алер ву ■9'аХааа1д 7УЈао! к<лч аЕ |леу о!иу јтаЈ ха1 гиибрсн ха> -/сарпофороц Шхоиаш брЈлоид -ха1 Х1|хгуа? прод тб 1065 х г Ч 1а '? 0 1 1 ^ 0и 5 гхг(,7 Г7абтоТ5 хашсроуа^' обтм бгбшхг'; б ввдд тф хба |1ср хор,асуо|1еуф хаI хг1ц.аЈо[1зу<р блб т:®'; хцартгјџссшч тд аиуа^со^аЈ, ХГ"со|1г7 бГ вххХгјаСосд, вч а!с; у.аЗ-алгр Хсјлест^ гборјлоСЈ IV 7У]0015 а I б13аау.аХСас тујс; сЛтјЗ-гЕа; е1ас Пр65 а; у.ашсргб^оиасу о1 ФГХоутгг аој^габш, |раата1 *;м6џгчо1 тујг ^ХујЗ-ггаг, каЈ РочХо[13701 бу.фи ';г17 тт)7 6р"^т)7 у .а! у.рЕа« тоб 0го3." 3 Св. Принеј мученик, писац другога вијека, говори у свом дјелу против јереси овако : „Тобто тб у. У ]ро"С |1а тгаргс Хтјфо^а, у .а1 табтт)7 ту]7га'атс7, <1)5 лрфоГфацг7, ђ 'Еуу.ХтјаЕа, -ха!тсгр Г7 оХф тф у.бац';) б1$апарцГ7Т], ГЛ1|1гХ®{ фиХааагц вусс о Г уо 7 о!-хоиаа- Ка'. о|101(05 гаатгбгс тобтос®, п>5 |и'а7фохУ]7 -ла1 ту |7 абтт;7 гхооаа у.ар?!а7, "хаЈ аи(1фШ70); табта у.тјрбаагц -ха.1 бсбаакгц у.а1 ларабИмас7, 6)5 Г7 ато|1а у.гутуј[1Г77]. Ка1 обте а! Г7 Ггрца71а1$ Ебри|1Г7ас. 'Е-хкХтјаЕа: аХХмс; пггаатгбиаа^ уј аХХ(»5 тгараб(,ббаа'.7 обтг Г7 таТ; 'ЏујрЕасЈ, обтг Г7 КгХтоТд, обтг -хата тад &7атоХаг, обтг Г7 Агубтетс;), обтг Г7 Дфбтд, обтг а! ката |1 Гаа тоЗ уба[10У Е8ри [1Г7а'.* а,ХХ' малгр б 15X105, тб у,т(а |1а тоб 0го3, Г7 8Х^) т® иба|1(Ј) гГ$ у.а! б абтбЈ* обтсо у.а! тб хгјроуца тујс 4Х у ]3-гЕаЈ па^тахт] фа(7гс, иа1 фмтс^гс л^тад &78-рмтсоУ5 тобЈ ,ВоиХо[1Г701)5 г!г ГтсЈ-р/мам аХујЗ -гСаЈ ГХЗ -гТ7." 3 Тертулијан пише: „Иасјие 1о1; ас 1;ап*ћае есс1ев1ае, ипа езк Ша ађ Арон^оИз рпта, ех диа отпез. 81с отпез рпта, е4 арок^оИсае, <1ит ипа отпеа ргођап1 итШет; с1ат ев^ ПНз соттии1са(:10 рас18, е4 арре11аМо Л-акгаПаИз, е4 соп^ебзегаНо ћозрПаШаМб." 4 - Св. Теодорит киреки говори: •А'-а ЦГ7 1ат'. у.ата тсааа7 '{ЧрЈ ха! б-аХаааа7 'ЕхуХг)аЕа* бсб тсроагохб[1г701 ХГ"со[1г7, Ткгр а"[шс; ха! [хб7 Гјд ха9 ■оХмтјд жа1 аг.оахоХмтјд 'ЕууХтЈаЕаЈ т135 агсб лгратм7 етд лгратМ7 тујс; о!коб|1г7У]5. Дс•јруЈтас бг лаХс7 абту] хата лбХгсЈ, иа1 хтџад, уа1 а"сробЈРаргсЈ б тсрофУЈихбс; лрого-убргоаг Хоуод. "Затсгр гуаату) пбХс^ тгоХХа^ Г7бо9-г7 оћи'аЈ гхгс б(.У]рУј[1Г7ае, цЕа бг б[1М5 б70[1а^гтас лбХсЈ - обтсо р,ир(ас у.ас арс-9110'3 у.ргстто 1 ); г!а17 ГхуХу]а(ас, ха! Г7 ^ујаосд, ха! Г7 ^игсрос; - г!д цс 'а7 бг у.о^тгааас, тгХоЗас т^ј аор,фМ71(?. тм7 аХу]9-м7 т]7М}1Г7а1 бо"С|1атм7. 'Е7 табтас^ гфУ] тб7 ТМ7 бХм7 0гб7 Глсфа!7га9-ас" . . .' ПиСЗЦ ТВрди (на 8. стр.) да канони васељенски не познају автоке®алисан>а, док међутим они не говоре ништа против истога, шта више јасно нам показују, да су и у „екумени" („васијони") т. ј. у римскогрчкој царевиаи постојале помјесне цркве код сваког народа. 6 Све нам то јасно показује, да су поједине цркве све дотле дијелови једине 2 М1јз;пе. Ра4го1оЈрае еиг. сошр1. вег. §г. том VI. со1. 1076. 8. ТћеорћШ Ап11осћеп1 ;н1 Аи4о1усиш Нћ. II. 14. 3 ЈШјЈпе — 8ег. §г. том VII. со1. 552. и 553. 8. 1гепаеј ср. 1и^(1ипеп818 еј; шаг. — „соп!га ћаегевеб" — Нћ, I. сар. 10. 2. . 4 МлјЈпе. зег. 1а4. том II. со1. 32. — Тег1иНап1 „1!ћег <3е ргаебспрИопЉив" сар. XX. 5 М^ие аег. §г. том I. оо1. 1212 — 1213. ТћеоЗогеИ ер18С0р1 Сугепв18 1п рка1. Х1/У11. 4, 6 Апостолско правидо 34. гдаси: „Т оод ГтиаиблооЈ Гу.аатои гб-^оид еГбеум ХР^" • • • Зоттацмс. 2. р, 45.