Српски сион

Бр. 14.

„СРПСКИ

СИОН."

Стр. 225

тељ којега празнујемо. И ако ове песме нису свагда написане у стиховима, те им тако не би у сваком случају припадао назив стихара, а то с тога, што се свагда поју уз припевање стихова и псалмова. У осталом и по спољашњем облику, или барем по напеву своме, припада упитним саставима назив стихара, јер су састављени но одређеној размери и прилагођени су извесном напеву. Стихире се не поју на сваком богослужењу већ само на вечерњама и јутрењама и том приликом разликујемо свагда две врсте стихира; према томе у свакидањем богослужењу стихире се поју четири пута. Зарад разлике једних стихира од других, свака врста стихира има свој особени назив. На име; 1.) Стихире, на „Госиоди возвах; и оне се поју на вечерњи после појања „Господи возвах" и увек се поју уз једче и исте стихове из 129. и 116. псалма. 2.) Сшихире стиховне на вечерњи, поју се при крају вечерње иосле .јектенија, не увек с једним и истим стиховима, него се ови мењају према празницима. В.) Стихире хвалишне или на хвалишех, — поју се на јутрењама после псалма хвллите Господа сх невесх, пред славословљем (великим) и вазда се поју с једнаким припевима из 149 и 150 псалма. 4) Стихире стиховне на Јутрењи поју се у непразничне дане на крају јутрење после јектенија и не увек с једнаким припевима (стиховима), будући да се они мењају на суботној служби ; о празницима нема стиховних стихира на јутрењи, али се за то у очи тих дана на вечерњама свршује литија, на којој се по.ју. 5.) сшихире на литији (в. Дитм). Ове стихире немају припева. У свима побројаним врстама стихара, последња је увек Богородична , јер се поје у славу пресвете Богороцице, или се у њој садржи молитва преблагословеној Дјеви; Богородичне стихире не поју се са стиховима из псалмова, већ с припевом и икш-к и прнсни) и во к'кки к*ккшкх, <шинк. Недељом на хвалитех, пред Богородичном стихиром поје се јеван^еоска стихира, која се тако назива с тога што јој је садржина позајмљена из јеванђеоског одсека, који је на истом јутрењу ирочитан. Јеванђеоских стихира има једанаест по броју воскресних јеванђеља.

Осим тога имају стихире још и следеће називе : улшлителна, покоинх, <шртвж и л|8= чшичшх, стихира, а не сочпњавају засебну врсту нихову. О т н % о в н м (в. Оги)(ира). (Наетавиће се.)

П о з и в. Скупштина бившега свештеничко-удовичко-пензионалнога Завода Архидиједезе Карловачке, одржана 6. (18.) октобра 1899. године у Митровици, закључила је, да се уместо тога Завода, а његовим иметком, оспује: „Архидијецезални православни српсни свештенични Конвинат у Ср. Нарловцима". Иста скупштина донела је и правила тога Конвикта. Како оснивање Конвикта, тако и његова правила благоизволела је ГБегова Светост преузвишени Госнодин патријарах српски Георгије БранковиЛ , високим решењем Својим од 10. (22.) јануара о. г. Бр. З/пр. арх. ех 1900., најмилостивије одобрити. Да установа Конвикта тога, по својој сврси племенита и узвишена, и но користима, које ће цружати, благодетна по наше свештенство и његову школску децу, узмогне своју сврху постизавати и жељене користи пружати, у првом реду је потребно, да је наше свештенство пригрли и потпомогне својим уписом у чланство Конвикта, а усрдним и сталним настојавањем да поради, у свима круговима нашега народа, да се Конвикат удостоји доброчинства и материјалне помоћи свакога родољуба Србина и свију родољубивих српских кругова. По одредби §. 8. Конвиктских правила : „Редовним чланом може бити и постаје сваки свештеник православне српске Митрополије Карловачке, кад уплати уједанпут или у пет полугодишњих оброка по 20 Фор. чланаринску таксу од 100 Фор." Потписани Патронат позива и моли свакога брата свештеника Карловач1 е Митрополије, да се до 1. јула п. ст. ове године упише за редовнога члана Конвиктског, како би се по завршеном упису том могла сазвати скупшгина редовних чланова Конвикта и даља радња гледе Конвикта наставити.