Српски сион

Б р . 15

позитивним учењем православне цркве. — Па пошто мислим, д та противност потиче добрим делом из непознавања православног учења о појединим партијама „Моралног Богословља", то сматрам за дужност, да укажем на погрешке, у које је г. критичар као нестручњак пао, а уједно да му у главним потезима изнесем позитивно учење православне цркве о оним тачкама у „Моралци", које су њему као лајику нејасне. — Почећемо са оним тачкама, које је г. критичар директно по странама означио. Г. критичар вели: „да захтеви хришћанства, које оно ставља на сваки корак хришћанина, нити су данас у целости умесни, нити су извршиви. Некад је много што-шта било могуће, а данас није више." — За тим наводи: „да и сам папа Лав ХПГ. у евојим енцикликама дозвољава ако не друкчије, а оно барем ћутом, да и хригиЛанство има такођер својих промена, и да се и оно знаде иреудесити према људима и приликама ". — „Но „Моралка" — наставља даље г. критичар — не води рачуна о овим променама, те ставља на данашње хришћане захтеве (види стр. 106. 109. 110. 166.), који нити су утемељени на јеванђелској нити атстолској пауци, — тв се као такови не могу узети, да су чисто хрижћанскога иорекла ." Тако г. критичар. — Па хајде да видимо, колико су умесни и основани поменути приговори г. критичара Г. На стр. 106. сгоји наслов: Спољашњи знаци молитве ", у ком се говори, „да се осим мисли и речи, које из искрена ерца нотичу, може молитва и другим спољашњим знацима изразити, као: погледом на небо, приклањањем главе, падањем на колена,... знаком крста и т. д." По мишљењу г. критичара све ово би требало изоставити, или барем „преудесити према људима и приликама." — Но г. критичару ће бити познато из културне историје и митологије старијих народа, да су све познате религије до данас имале и имају своје обреде, молитве и спољашње знаке, којима своју унутарњу побожност и религиозно чувство видљиво маниФестују, јер то захтева сама људска природа, која тражи, да човек своје унутарње осећаје према највишем бићу, као: нонизност, благодарност, наду, кајање и т. д. спољашње изрази. Па такове знаке има и православна црква, која их је примила или из примера и науке самога Христа Спаситеља, или из примера и науке св. апостола, као што је то случај баш са тим зна-

С тр . 243.

цима, који су на 106 стр. „Моралке" наведени; или их је црква у духу и на основу хришћанске науке извела и законитим начином им обвезну важност прибавила. На 106 стр. дакле наведени знаци молитве освећени су и хришћанском древношћу и утемељени на јеванђелској и апостолској науци , те као такови заслужују потпуно оно уважење, које им православна црква и у њој сви побожни и верни јој синови указују. У осталом имао сам ирилике у великим градовима и на истоку и на западу видети и у православним и у римо-католичким храмовима високе и врло образоване личности, па и саме владаоце, како поклонима, клечањем, падањем ничице (а у римској цркви и бијењем у прси) и т. д. своју молитву спољашње изражавају, — па им то ни мало не дерогира њихову образовању, достојанству, друштвеном положају, или модерној цивилизацији доба, у коме живе. — Што се тиче примедбе г, критичара, да римска црква дозвољава неке промене и „да папа у својим енцикликама, ако не друкчије, а оно ћутом дозвољава. да се хришћанство нреудешава, ирема људима и приликама", — на то имамо да одговоримо: да се те акомодације чине обично у нолитичким, социјалним и административним иитањима, која не засецају у основе вере и у унутарње црквено устројство. Међутим историја и искуство нам иоказује, да Руси у важним питањима, која стоје близу његову Фундаменталном учењу и унутарњем црквеном устројству, имају и своје хладно „Мо11 робзшшз". (Сетимо се Хуса, Лутера, Хенрика У ТП . и постанка „англикаске цркве", борбе папе са Наполеоном I. и т. д.). —• У осталом када би се римска црква и у важнијим питањима акомодирала ирема модерном духу и приликама садањега века, — то не мора бити разлог, да то исто чини и православна црква. Међу тим пада у очи, да и у римској цркви и данас под папом Лавом ХШ. постоје у свој својој важности они „спољашњи знаци молитве" (поклони, подизање руку к небу, клечање, клецање, бијење у прси и т. д.), које г. критичар као иреживеле и несувремене сматра. Биће, да их (по г. критичару либералнија) римска црква чува и поштује из оних истих узрока, из којих и иравославна. А сада ћемо да докажемо, да су сви на 106 страни „Моралке" наведени спољашњи знаци молитве чисто хришћанског порекла, основани на јеванђелској и аиостолској науци, — што г. кри-

„СРПСКИ СИОН."